ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 314

tako moje, kao cëlog družtva najveće. — Zato bratja draga! imajmo vëk pred očima, kada mislimo da nas brat uvredi, žartvujmo vazda šarce Slogi, na osvetu nepomislimo jer inače slogu zaludo će mo zvati; zaludo za njom ginuti pred očima imajući »Sloge« dobro najveće potarimo predsuda koji radjaju neslogu pomislimotako gardo vidëti je Brata boriti se protiv bratu — a kako opet suprotivno rečije, tako se ljute da što jedan misli to i drugi. To samo ako bratinska ljubav bude gorëla u sàrcah naših, i nje vezala, očekivati možemo tako ožudjenu svetu »Slogu« a po njoj dobre plodove, kojima imami drugimi i miloj našoj za slogom razcviljenoj majci Slavii donestićemo liek, i tako će mo svi jedno dušno zapëvati moći. — Nebojmo se bratjo mila! Naš će sloga vodja biti Kad navali naša sila. Morati će Vrag padati. — Rekoh V Predoević Važnoga ništa nezaključišmo Dne, 5. Lipnja otvoren Sabor govorom slieđećim Gosp. Damjana Rašića: Prosvieta Za prosvietu, istinu i prava Za jednakost i miso slobodnu Tamburicu napet domorodnu Sveslavjanskih piesnikah je slava Divne zgrade, — veličanstva puni Dvori svuda — po sokacih vàrvi Mnoštvo ljudih;

— sve bi reć, se buni, — Sve da u boj diže se Kàrvavi; — U boj bratjo! u boj reć bi da se Dižu ljudi po gradovih slavni; — Da i njemu dobra svane zora. — Hajd u selo, — van da iz grada hodi Udalji se iz gradskih žamora U selu, sel j an sladkoj u slobodi Gdi ore, zemlju, plodne njive vlači Tam još zorom kopajuć ti pieva Vàrve, tarče, viču zovu, svak' se Sa zanatom prosti — muž izbrani Mudriom bavi, brinji, — glej duboko Ovaj zamišljen hoda, — a iz čela Sjaje onomu zviezda, — kom široko Oko sebe bratji svieti, — biela Veseo težak; — kam god ti se rači Gledat čut ćeš, kako se razlieva Cut nevina u piesmi pastira. Plodna polja livade zelene Stada obilna? — rečju božeg mira [178.] Blagoslov se od stiene do stiene U sto rajskih prelieva milina — Sve ti javlja, da se niešto više Ovdi, — da ak nieka veličina ' Hram raskoši božje ratvoriše! — U obče pako, — obàrtnost, narodna Slava, — slovstvo, daržavnost i rečju: Sve ide najprie! — svemu je srieča kobna, 314