ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 313
mili, i kao bratja dragi biste, u kojih takodjer ljubav ufajuć se, da će te ona, koja još polag neveštog moga uma dokučio nisam, da će te rekoh mladjahoj dobi mojoj koja se stopram razvijati i sa svetom i ljudima upoznavati pričela jesi pripisati. — Sloga, reč sveta reč milozvučna tako istim načinom i odurna i merzka je ako nije skopčana sa bratinskom ljubavlju, jer sloga onde biti nemore, gdë brat na brata marži prezirega, njega u svakoj prilici upropastiti utamaniti žudi nemože biti niti nemožemo kćer obljubiti majka još ogerliti nismo; — Bratinsku indi ljubav najpervo gojiti moramo medju sobom zatim »Sloga« zaisto poman jkati neće; bratinski savez naj pervo uradimo, na što tužiti se nemožemo jer evo primer liep pokaže verli naše sloge, ljubimci, ki želju pokazuje u ovom našem maljenom druztvancu biti i bratjom se našom zvati, i da tako užji savez medju nami i njima napravi: Zato primismo u bratinsku ljubav našu pružismo im ljubavnu desnicu našu uvodeć ih u kolo najpervo uzajamne ljubavi zatim pako Sloge u kolo naše, u kom ljubav narodnosti, kao kolo vodja sa božanskim ognjem grudah naših život na igru domorodsku nam budi, ljubav pako Sveta sve nas Brate delà, sàrca vežuć, da se kolo nerazkine. Koi indi u slogi biti neljubi mi druga bežeć samom sebi živet žudi, taj protiv naravi, koju Bog napisao je upiraše — i takvog smëlim glasom »izverzak« nazivati možemo. — jer ako bezrazumne zvëradi svake u svoje versti društvu živeti ljube kulika većma Covek taj narave glas nasledovati mora. — Čovek koga stvori Bog na sliku svoju i ures mu dade uma, da spoznavši svoju sebi predstavljenu sverhu duha svojeg sile odavija i razžirava na Slavu Božu, koji sjedinost i stvorenje svoje upisao je — Kuliko većma velim, da sebi naličnimi družtvo gojeti mora, koji zaisto ni jedne inače cene niti vrednosti neima, no onu samo skojom sreću podignuti družtvu Čovečanskomu žudi, najviše pako vrednost čoveka zavisi od onuda, da svekulike čine svoje upravlja na koristnu i bogoslavnu hasan družtva, kojeg član je, i u kom živi, — i ako takov član [177.] [Istim riječima »takov član« počinje slijedeća stranica.] takov član nije, zaista ništa drugo nije, nego prikov samo sreće Čovečanske, jer koji sebi samom delà, njegova delà niti ljudi, niti Bog nevidi, nu moguli takova delà važnost kakovu imati, neka upita svaki svoju vest, i kazat će mu bez dvojbe: »Čovek zadnjie; kog će Bog u vrëme upitati, kaži: gdi su dobra delà života tvoga? t.j. neće pitati Bog što si radio sebi, no što si radio na Sreću bratje tvoje i to .na Slavu moju«? Na taj uma svaki svoga glas motrivši lasno dokazati se može, da je prva dužnost razumnih stvorah, u družtvu složnom živeti, družtvo gojiti, u njem raditi tako, da čini dobra i delà slavna jednih na sreću sviuh dospëti mogu, u njem se tako ljubiti, da je jedan pripravan za sve a svi za jednog uraditi makar što. Nijeli dakle onaj izdajica samog sebe i nevrëdan da ga zemlja nosi, koji neslogu sivajuć bratinski svez družtva razkinuti, kojeg Član je razpasti sotvoriti bësni. Gojimo indi bratjo mila! svetu ljubav, ogarlimo slogu, koja duša svakog družtva je, z druge opet strane mili moji sučlani! dobro takodjer ksàrcu uzmite što će reći slogu ljubiti? Slogu ljubiti pravoje: ne u šarcu samo, no takodjer svaki hip takodjer sčinmi — jer onaj slogu pravo ljubi, koji nju predstavlja, osobnom dobru, koji njojzi žartvovat kadar je sve svoje požude i želje: jer što ja želim, što meni godi, to je dobro jedinom meni; sloga pako je dobro
