ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 312

zauzima naručaje mile mi brat je; dok ovdie po očitih miestah i većih sastajalištih ilirski glasovi zrak probijaju, tamo inostranski jezik pervo zauzima miesto, dok ovdie danica sa zlatnimi traci razsvëtljuje grobnice milih pradiedovah — tamo još cerna magla na toliko mi pokrivaše brat ju, da još ni najmanje zore ni najmanjeg' probudjenja od tvrdog neznanstva sna nadati se je mogo, i tako samo ovdie učio sam se stopram što će to reći Domovina, šta Domorodac šta I LI RIA, a što dušmani naši? i tako druga jur teče godinah, od kad su niežnom hladu pod grančicom od toli burnih vriemenah od toli kervnog dušmana očuvanoga stroma nalazim, pod kojem sad pokazuju mi se prošla vriemena u slici burnoga mora, kojega valovi ljuljaju s-najdražim nam blagom nakercani brod put propasti, nu koji ne po upravitelju svomu, no po mudrosti brodara iz čeljustih očitoj propasti iztergnut k žudjenoj približuje se luci, sad mi se pokaže sadašnje vrieme u slici mirnog mora, dočim samo još niegde i niegdi opazivan i udaljen jur orise prošle oluje šum a brodari raduju se što su si život od očite oslobodili propasti, opazivši luku sve žile upiru, da još niekoliko puta složno s-veslami vodu zagernu, ter tako jur jedanput na kopno stupe, sav mi se predstavi mlad no vrhuncem sive jur oblake dosizujući strom kojeg pod grančicu eto i mi skupišmo se, daga uživajući ugodna hlada po vriemenu ako ne baš sada, vodicom zahvati počnemo, nu ovo zalivanje jedino po SLOZI obilnim, plodom uroditi će, za to ako želimo mila bratjo! svèrhu, «u kojem)) zbog koje u Svetom ovom prosviete hramu sastajemo se, dostići, slogu za vodjušinjedno proglasu imamo, i ovako z-našimi uskliknuti piesnikom: Nebojmo se bratjo mila Naš će vodja Sloga biti Kud udari naša sila Naš se mora vrag rušiti. L176.J Zatim odlučeno, da se Gospodinu Perizu radi Šilerovih dielah šestog komada službeno piše, za da se isti dio 6. Šil. knj. što skorie istom slavnom Družtvu odpravi. Dne 25. Svibnja otvori siednicu Gospodin Predsiednik sliedećim govorom: Čestita i Izobražena Gospodo Sučlanovi Nebojmo se bratjo mila Nas će vodja sloga biti Kad navali naša sila Moratiće vrag padati. Ovako čuh pëvati u zadnjem u ovom svetom Slavjanskih Boginjah hramu jednog iz medju ljubljenih gospode sučlanah, koje reči tako duboko do šarca doprešemi, da si ih već ondaj za vodju mojih nekuliko rečih, koje naumih danas medju vama izobražena Gospodo izustiti, izabrati za najsvetiu dužnost smatrao sam; kojem terhu akoprem znao sam predobro, da poradi slabog i neveštog moga uma zadovoljiti neću, ipak slatka i milozvučna rieč ona, Sloga, prisili me nekoje slabe odiste ove rieči misli medju vama izraziti; kojimi uvëk 312