ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 295

Dana 9 Svibnja deržan izvanredni sabor, u kojem bi naloženo Gosp: biležnicim, da na list gospod. lovi [Ivanu] Maliću bivšem Članu odgovore, u kojem onmoli, da bi mu se knjige, koje on u Zalogu Društvu ovomu položi, odpravite, i u mësto njih dug svoj u gotovom novcu isplatiti je hotio. — Dne 12. Svibnja bi dvanaesta Saborska sednica otvorena Govorom Ilie Boića sledećim: Trublja ori, glas doli ta U razmetne sveta strane, Da e' slava nedobita Ku kreposti sjajne ograne. Krepost i Sloga Ona je kruna, kom se okruni I ovenča onog glava, Ki nje svetlost neoskruni, I nju zove »pravo Slava« Ono je duplje, 'z kog izvira Cist kladenac, ki izriče. Da čoveku màrtvu ispira Grëhe, živit kî mû priče. A združena kada stoji U naručju blage Sloge, Tad mogućtva silna osvoji I prociene zlate mloge, Silna Carstva i moguća Ona stvara u ništara I dostiže sva beguća Satira ih, plëni, i hara. [149.] Al prodjoše vëki i dobe neumarla u kih slava Mač i Štiti kao predobe Oderžahu, bita e' prava: Al nadojde doba mira U koj pero sad vojuje Sad na mësto trublje svira Nova knjiga; ka putuje Dušman papir mač bi pero, I slog čarna kàrv tudjina, A kô je koga jače tero To kreposti bi jedina. Po različnija Sveta strana Ljude kupi, na boj zove Da na konja skaču vrana I tudjinske zbace okove. Rekoh Dne 19.°£a Svibnja deržana dvanaesta saborska sednica, i otvorena govorom Gosp. Vladimira Hranilo vica sledećim: Slavia Cas za časom ode vëk za vëkom, Sëda prošast sakri se u tminah, A sadašnjost nosi čašu lëkom Svët da leci prošlih od krivinah. Karvni rati u gvozdenoj ruci Noseć munje i gromove ljute, Sve što sveta počitahu puci Pobacaše bëde srëd rasute. Divje pandže okrutnih narodah Sto prestolja u propast oboriše, Sjajnih kulah, sto jasnih gradovah Na pepeo i prah pretvoriše. 295