ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 292

Milo večer o kakoli Ugodnosi svakom stvoru: Čistim šarcem kako moli Svaki u lëpom tvom prostoru Sladko pukoj ti naravi Klasu u polju, dubu u gori Tarnu u Gaju, cvetu u travi Nosiš i Čoeku ki t' čist dvori. Sve zapreke gnjev i boli, Brodan morska sred pučine Barzo zabi ti akoli Tvoje kad mu kažeš veličine [144.] Pastir trudan ki dan cëli Beži rujno paseć stado Cic postane, kad veseli Tve mu se kaže lice mlado ReČju: lëpo moje veče! Ti si onaj časak sveti Koi se briniš rajsko čveče U svačemu razastreti Oreć polja koseć trave Umoran težak čim počiva Kad ti dodješ zamni u stane Tvorca svoga ljubezni va Mudrac pësnik, ki pri knjigi Ceo soparan dan potrati Ti čim svaneš svakoj brigi Svarhu stavi, igre šetati Ti

( si onaj raj ljubavi Ki sve u slozi čistim šarcem Dvoreć istini život bavi Blažiš tvojim povërtaicem À ti mili moj narode! nesretan u krilu ki si sreće Poglej kakvu slast nahode Sva stvorenja kad je veče, Te promišlja tvoje urese Zvëzde mesec, nebo i zemlju I duh mu se berzo uznese K-duševnom u raj veselju Vi nëverni majke sini Osobito dobro glejte Te svak kaži po istini Jel te uživa slasti svete Zlobno šarce u kom nesloga I za bratskom žedju kàrvi Stanuje — raja slast ovoga Neoseća nit ko u prahu Carvi [145.] O kako ste vi u sreći Prem velikoj jao nesretni Večer nikad čim neizleči Červi iz grudih neokretni I zar će te tako uvëke Bit ko kamen i tvardji od njega Zar u roda i Božje dike Nećte do časa iskat stražnjega Ki svu rodnu majku neće Ljubit neljubi kaj ni Boga Nit njegovo sveto veče Nema utëhe sèrcu zloga Vi slobodno da uprav velim Nenavidni bit možete Svemu na svëtu cëlim Nesretni j eg od sebe naći nećete 292