ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 291

mogu. Ljubav Domovine, drugo sloga i u nevoljah, to su one reči, polag kojih svaki pravi Domorodac uvëk dëlati mora; jerbo svakome čoveku moraju tri stvari svete biti: Bog, narod i jezik njegov. — To opazimo i pri živinčetu, da ono gnjezdo, koje si je lastavica lani dëlala, pak na drugo lëto pohadja, ako je pokvareno popraviga, i cëlo lëto ostane, — Ako dakle bezrazumna ptica toliku ljubav proti svojem gnjezdu (koje je njoj Domovina) u šarcu nosi, kako nebi jedan čovek, koji od premilostivog ravnitelja svëta s tolikim dari nadaren je, koji po razumu svojem svu živinu nadilazi ono mësto, gdë je pervu iskru svëtlog sunca vidio, gdë iz dëtinstva po malo u zreliu stupio dobu, gdi je kruh i odhranjenje dobio, kako velim nebi ono mësto ljubi, proti dušmanu zadnjom kapjom kervi branio, i uvëk štovao. Onaj dakle čovek, koji za Domovinom, za svoj ljuvezni materinski jezik u grudi svojih ništa nećuti, onaj se prispodobi sa živinčetom, on je još gori neg bezrazumna zvër. Drugo pako bratjo! budite složni u nevoljah, i duboko si usadite u vaše serdce i plamtećim pismom zapišite; jerbo sloga je pàrvi temelj svakog družtva, a nesloga je vrag, koj sve uništi, što ne samo u dogodovštini staroj, pri Macedoncih, Rimljanin, nego u novoj takodjer dobi opazimo. Vidimo Rimljane koji vladaše nad svietom, vidimo Macedonce, koji takodjer gospodovahu cëloj skoro zemlji, vidimo gerce, pred kojimi derhtala je negda Europa, vidimo tolike primëre, da nesloga svako družtvo bilo jako kako bilo uništiti može. — Rekoh Zatim bi predloženo po jednom Članu, da bi se Historia pod naslovom Livius (römische Geschhchte]) i Griechische G.[eschichte] kupila, što i bi odobreno. [143.] Dana 28 Travnja otvorena deseta saborska sednica govorom Gosp: Vlad: Hranilović Misli Dan se u zabit krie večitu Mësec s zvëzdam sunce svlada I kao da nebi ništ na svitu Sve u pokoju mirno 'e sada U tom miru u toj tišini Rajskim punce čarom grudi Hladak ugodan u planini s-ružam sam se u šapt usudi Mednim isti Slavuj glasan Kraj potoka od bisera Tihim Raže svoim usdasom Mir blaženi od večera veče A ma miso u daleke U Kruge od neba vie se tada Želeć: kroz sve da bi vieke' Griala šarce do naslada Da: kao što sunce čim k-zapadu Odlučnim tekom svoim prispie, Sverha tako da b'neskladu Došla u ljudih ki se Krie Do ko sjajni mësec čara Sjajnih zvezdah množ kraj sebe: Isto tako da se stara Rodu bit'svaki od potrebe 291