ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 290

Krije se u cvietju zmija ljuta Tako u tvojem majko mila Te se čini ko da spava, — Kriu se krilu gadni izrodi Covëka po cvët da prignuta Tim da bi sreća im poslužila Lakše ugrize tim lukava, Grob izdubsti tvoj slobodi -* — Al nebojse slavna sladka, , Znav i da je opakost — vazda (je) svaka Grozna — smeta ali i kratka Da ju je dobit kasnie pravda jaka.

— [141.] Grom uzdàrma dobre stvari Samo propast kad im ruti; A ne, kada blëskom kvari Samo oko njih zlobne ćuti. — Kad ugrësih zao se ruši — Ti na sàrdce desnu stavi, A u nezgode lëvu pruži Smiuć se taštoj taštih slavi, — Koi tarpljivo! — jer će tebi Sretnu time glas udriti, — Vedrii tim će dan na nebi Slavske tebi zore odpriti; Skoro stat ćeš Majko mila U gospodstvu i u slavi Stalno ko žal, koga sila Bësnih valov nepoplavi. — Mir za bojom već je mio

— Ti ćeš mirno vedru glavu Veseo ustaje, zlo ki sniva, Dizat k suncu kroz sve oblake; Šarce; — u kom se je gnjev sam Vapeć: glejte hudi! slavu krio, Moju gori-dolj vas jake. — On čim ode više uživa. Rekoh Dne 14. Travnja 1844 zbog nedaržanog govora u svom redu bi za platit osudjen 20 kr gos(pod): Danilo Rašić. — Zatim bi odlučeno: 1° Da se predbroji na Antologiu od Grofa Pocića, 2° Da se (predbroji na) kupi knjiga izdata Ljud: Vukotinovićem pod naslovom »Nauk za pučke škole«. Dana 21. Travnja bi 9. saborska sednica otvorena, u kojoj Gosp: Marko Stiić sledećim govorom otvori sabor,: Lj u vezna bratjo! Verni Domorodci! Premda podobro moju poznat slaboću, kajti pako vatra, koja u grudih mojih neugasljivo [Riječ »neugasljivo« rastavljena s 141. na 142. stranu.] [142.] prama miloj našoj Domovini plamti, meni mučati nedopusti, primljeni evo perce u ruke, da ono što od davna već poćutih, vami mila bratjo predstavim. Verna indi bratjo! svarhu mojeg današnjeg govora vami u tihih rečih kazati