ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 28
G. Predsednik Vlade zamolio je delegate da izlože i referišu Ministar.[skom] Savetu sve što se odnosi na pitanje o podpisivanju ugovora o miru sa Austrijom kao i konvencije. Daje reč g. Predsedniku delegacije Nikoli P. Pašiću. G. Nik. P. Pašić izlaže sve faze kroz koje je ovo pitanje prolazilo i šta je sve po njemu delegacija radila. Kad je došlo do potpisivanja ugovora i konvencije delegacija se, kao što je vladi već javljeno podelila. Teško je, veli, podpisati, a teško ne podpisati. Gospoda Slobodan Jovanović i M. Bošković našli su pravnih razloga za nepotpisivanje. Mišljenje je njegovo, veli, bilo da se ne potpiše, jer se podpisom stvar svršava, a ako se ne podpiše može se još što i dobiti i popraviti. U tom je došao vladin odgovor po kome se traži odlaganje podpisa i u glavnom ostavlja da oni, delegati procene. Tu su depešu dobili po podne onoga dana kad je pre podne trebalo dati potpis. I kako oni nisu imali depešu dotle, to oni nisu ni podpisali očekujući taj telegram i zbog toga im je ostavljen rok. Posle dobivene depeše, oni su izjavili da se od nove vlade čekaju instrukcije, što i danas traje. Objašnjava, dalje, da je Italija u ovoj stvari odigrala dobro igru. Stala je odmah na stranu zahteva Vilzonovih o zaštiti (manjina) minoriteta, čekajući da mi budemo protivni, kako bi kod Vilzona izgubili i došli u težak položaj prema našim saveznicima. Gospoda koja su za podpisivanje, našla su razloga u tome, što bi se na drugoj strani (naročito u Jadranskom pitanju) time ojačali. Ako bi dobili garantije u nekom pismu i odvojenom pismenu da se makedonski dijalekat ne može smatrati kao naročiti jezik, da se crkva (Egzarhat) ne može odelito pojaviti u Makedoniji, već da ostaje za slovenski živalj naša crkva, drži, da bi se ugovor i konvencija mogli podpisati, samo da na njegovo mesto bude određeno drugo neko lice. Dalje razlaže: da se ova stvar može odmah prelomiti i podpisivanjem resiti, a može i da se očekne, da se vidi, da li će nas pozvati na podpisivanje, i u tom slučaju može se nešto pokušati da se aranžira i olakša, a ako nas ne pozovu, onda je stvar već ozbiljnija i teža. Objašnjava držanje Grčke i Rumunije u ovim pitanjima, a objašnjava i držanje Čeho-Slovačke. Pri poslednjem viđenju g. Pižon 14 mu rekao: da treba da znamo da su Francuzi sve pokušali učiniti za nas, ali da se nije moglo uspeti jer oni nisu sami. Izlaže: da je Savet sve više i više >izbegavao da se viđa sa delegatima, videlo se da je želeo da sva pitanja pa i ova zadrži u svojim rukama. Tako će raditi i pri ugovoru sa Bugarskom i Turskom, i tu, neće se obzirati ni pitati, da li će kome biti pravo ili ne. Na pitanje Njeg. Kralj. Visočanstva Naslednika- Prestola: šta nas očekuje ako ugovore ne bi podpisali, g. Pašić odgovara: da bi nam se onda napakostilo na drugim stranama, najviše u Jadranskom pitanju, manje u pitanju granica prema Mađarskoj; možemo lako biti ucenjeni kod pitanja Albanije, gde bi nas u našim zahtevima da dobijemo strategisku granicu sačekali (jer mi tražimo kao granicu Drim jedan i drugi s nekim malim ispravkama) 14 Treba: Pišon (Pichon) 28
