ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 29
i onda bi nam se reklo, da mi ne osiguravamo manjine i da nama zbog toga ne dadu to gde žive Arbanasi; a uz to još i kod pitanja Crne Gore, možemo biti ucenjeni od Italije. Za ostale saveznike: Francuze, Engleze i Amerikance veruje, da nas neće ucenjivati, ali nije baš jasno da i oni, možda, neće to učiniti. Za ovim je uzeo reč delegat g. Dr A. Trumbić, Min.[istar] Inostr.[anih] Delà. 15 Izlaže u opšte naš položaj u Parizu, u kakvim se prilikama, i u kakvoj atmosferi tamo radi. Iznosi i objašnjava, uz to, da sad konferencija nije ono što je u prvi mah bila. Ona je sada u glavnom sastavljena iz pet velikih sila. Manje sile se tek pripuštaju da kažu svoje želje. U početku je bilo plenarnih sednica, dok se docnije na mesto toga stvorio Veliki Savet. Objašnjava sve promené i mene u tome. Dok je Veliki Savet bio od desetorice bilo je ipak nešto bolje, jer su pred njima naši delegati dva put saslušani. Docnije je i taj Savet desetorice prestao i sveo se na Savet petorice, — (pa nekad i na četvoricu), i pred ovaj su oni izišli i saslušani jedared i to po pitanju Rijeke. Taj se savet ponašao kao nezavisni sud. Iz toga je saveta izašlo i pitanje o minoritetima po načelu Vilzonovu da se tim garantuje svetski mir. Vilzon je toliko polagao na to načelo, da je izveo, kako je ceo rat i bio zbog tlačenja malih i slabih; i dalje je išao i istakao želju, da mi koje su oni oslobodili imamo dužnost sledovati njihovim zahtevima, i da su oni u pravu zahtevati od nas poštovanje prava manjina. Prvo je kod ugovora -s Poljskom to pitanje dobilo određen oblik svoj, a za tim ušlo u našu konvenciju. Klemanso je objašnjavao ovaj rad diplomacije, tvrdeći da to nije nova stvar, navodeći ranije ugovore pa i odredbe Berlinskog ugovora 16 za Srbiju. Po njegovom, taj princip ranije usvojen sada se praktikuje samo na bolje, jer dok je on ranije nametan kao obaveza, sada se stvar poverava Ligi Naroda, koja je nadležna i za Velike Sile. On (g. Trumbić) ima utisak da se bliži povod ovom pitanju nalazi u tome, što Rumunija obveze Berlinskog ugovora nije poštovala prema Jevrejima za koje se zalažu u ovoj prilici Englezi i Amerikanci u jakoj meri. Htelo se da se Rumuniji nametnu uslovi, koje ona ne može prekršiti, i kad se to čini prema njoj, našlo se da to treba da bude.i prema nama i ostalima, prema nama još i zbog Makedonije. Mi smo dobili akt Francuske delegacije (priznanje u protokolu komisije ~što je pripremala konvenciju), da je Rumunija propustila izvršiti svoje obaveze, a Srbija ih- je ispunjavala, što se smatra kao neko zadovoljenje. I kad Francuska sada ima na Istoku u mesto Rusije da se naslanja na Poljsku, Ceho-Slovačku i Rumuniju, pa to isto traži od njih pri svem tom, onda je prirodno da u tome zahtevu ne izuzme nas. 15 O radu Trumbića na mirovnoj konferenciji u Parizu, 1919—1920. pisao je bez mogućnosti uvida u većinu izvora: Ante Smith Pavelić, Dr Ante Trumbić. Problemi Hrvatsizo-srpskih odnosa, München 1959, 233—267. 16 Berlinski kongres (13. VI —15. VII 1878) revidirao je odredbe Sanstefanskog mirovnog ugovora, Srbiji i Crnoj Gori priznao je nezavisnost i proširenja državnog teritorija, nije nametnuo obaveze u pogledu nacionalnih manjina. 29
