ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 280

Na grob vodi mudra Ivana I čim ovo sve promatra Gjorgje sladkog ol Palmote, Sve da je taštost, svest mu kaže, Serce u znak da im zahvalna, Sva ona jasnost sva ona vatra, Cvčt usadi vili ki

... ote

... Da su jezik, koim svët laže. Sve da čezne, sve da gine, Sad je eto sad ga nije, Te se samo vide i čine, Te ih nestane posle il prije, [127.] AI prem da je sve umarlo I beguće svët što stvori, Te po času il pak hàrlo Najkasnie se u grob obori, Višje je nešto što nije od sveta A učini svët da obstoji, I na kô ê nešto narav speta U kê se krilu svak čini goji A to je nešto duh višjega, Koji u ljudih sve promënja, Te učini najsniežiega: Da se k njemu bliži, uspënja. Ovaj duh je ki upravlja Sve na svetu dobre čine, Ki na volju svëh ostavlja, II će u propast ili u visine, Ovi hrabri i uspiri, Na pravedna ljude delà, On zle svadja, dobre miri, Krëpi, slebi, žge ko strëla, Zato: svàrha nek je svima, Pak mil će mo rod ljubiti, — Te ga obranit prot ljutima, Buram — zao, kim na njeg hiti. Rekoh 1° Zatim bi odlučeno da sledeći zakone naših utemeljiteljah odsad svaku nedelju saborske daržati budemo sednice. 2° da se zahvali od strane družtva blagorodnomu G. Ljud. Pihreroloviću za u dar prikazanu družtvu sliku Pres. G. Kneza Nužana Alberta. Dne 10. Ožujka deržan sabor i otvoren po G. Danilu Garapiću podblagajniku sledećim govorom: Ostavljeni zaručnik Nëko doba odhrani majka dvë kćeri krasne, pervo j Milëva a drugoj Marta imena poda, ove dvë ružice ziviše neko doba bogabojeći i krëposno, a vidčća nekoč starija, da njezina seka odlazi od puta prava, opomeni nju, ali zaman — Marta ljubiše susedovog sina Svëtozara, to je verlo starijoj pomučno bilo, što nje neljubi, naumi nju u propast navesti. Kad to začu mladja pove svome ljubovniku, da njoj o glavi njezina sestra Milëva radi, na to se razjari Svetozar, pa naserni mačem gorućim na Milëvu. Kad upazi Milëva, kakva se pobëda nad nje glavom vi ja, bežžati poče, ali tko će uteći sokolu, ulovi Milevu za vrat, 280