ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 281

[128.] i hoće da ju razseče, ona kleknu pred njega i pomolimu se govoreća: po Bogu brajane oprosti — nije istina što ljudi govore. Odgovori Svetozar, ta kako možeš ti kazat da nisi kriva, a nit neznaš zašto te hoće poseć mač junački, od straha Milëva odgovorit nezna. Reče njoj Svetozar, nema u tebi spazenja, ti si hotela razdružit moju ljubu od mene i mene si htëla gorko šnjom zavaditi. Opet reče mu Milëva, ta Isukàrst je grešnikom oprostio, slëduj ti njega jednakim načinom, tim rečim gane, sàrdce razjarenog junaka, i oprosti joj, ustani gori. Izusti Milëva, za pet godinah ćeš vidëti, da će se tebi Marta iznevëriti, dalje ništa, otidje.

. Nakon dviuh godinah mirno živiše, ali niti je lagala Milëva, Marta poče gospodariti šnjime, i akoprem. niti njegova ljuba nebiaše, ipak sve njegovo u rukuh je imala i najposle na toliko dotera, Marta svoj posao, da niti mu jedanput s koricom kruha nepodvori, a što i više, hodio je napogol, poderpan i svakojaka. Mati Marte nehtëde više za svoju mladju kćer znati, a ljubovnik nesamo da ju otëra, već ju i slabo odëvenu pusti, ali kamoće suza nego naoko. Hoće Marta, da ide opet k Materi, i da se u nje ruke preporuči, nu Mati ju pokara i reče, beše ti ljubit' onog' do konca, kog si i počela, nebi ti išlo, sad onako ko ribi, ka se izvan vode nalazi. Pravo ti, dapače prirečje veli, oni, koji malim zadovoljni nisu, većeg' vrëdni nisu, — tako i ti, što ćeš početi sada, on te je ostavio, drugi te neće, a u ki način bite ja mogla trpiti, dasi pametna uzelabi junaka kô i Milëva, te nebi sada išla, terćeća od nemila do nedraga. Majka buduć u tulikoj žalosti i to izusti ispusti dušu. Kći pako uze Materino blago, i tako ostaše do smerti bez di-uga. Zatim bi odlučeno, da se taki na iskru predbroji, što i učenjeno je. — Dne 16. Ožujka 5. saborska sednica deržana, i otvorena govorom sledećim: Mojoj Domovini K tebi rad bi domovino mila! Oj slobodan zašt' nisam ko tica, Svaki glasak slabe moje lire, Zašto duh moj ko tih vetrić nije Svaki uzdah nemoćnih mi sila Da ono pëva iz duše što mi iztiče, Zlo il dobro pëvo da dopire. — Tvoje ljubavi kad me vatra grije. [129.] Zašto bëdnom nije mi slobodno Varhu groba — tvog — koggodj pët AI dost su te mila proslavili Zàrtve obilne — kojih kàrv junačka Mač nepravde — carevah — nemili Razli, — tašte slave za igračku. — sina, Za te umrët kojem bi ugodno Ti komu si bila sve jedina. A te žartve tko su nek udavna Bili doba Pero i Karst ljuvezni — Njiovom slavom kad si dosti slavna Sto neslavne moje će ti pësni? — Rekoh Vladimir Hranilović Biležnik 281