ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 267
[101.1 Al — što zborim? što li reči Po hvastavom zraku tratim Zar se nije dio veći Izdaicah (— da prikratim Reči moje —) našo u slavi? — Kroz to samo sudit mogu: — Ja znam, ki je vazda pravi Domorodac bio — (i strogu Nakasnije kazan hudu Pribavisi: psuć neslogu!) Izdaicu kuneć hudu Tako: da sad višnjem Bogu Hvali, i hvaleć njegovu diku Sto ga sreće te lišiše, Da ga ukloni vragu priku, Koj na »veru i slogu« viče. (!) Proklet indi svaki bio, Izdaicom, koj se druži! — Tko bi u nëdrih zmiju grio? Da ga otrovom svim naruži. Naružio ko je mnoge: Odlučivši bratju od bratje. — »Bože svarni takvom roge« »Da se više neobratje« — Da nebode plod nevini, Koji samo prudit gleda Vazda sladkoj domovini, Tom nek sloge, Bog, duh pređa! [102.1 Opaska: u današnjoj najme 26 Prosinca daržanoj saborskoj Sednici jednodušno sledeću opasku u protokolu ovom stavljamo; Buduć u svih naših činih samo zakone po slavnom Družtvu stvorene, po Blagorodnom Gospodinu Ravnitelju kao Pokrovitelju Družtva našeg potvardjene vlastoručnim podpisam — kao temelj sadašnjosti i budućeg blago — i obstojanja Družtva našeg smatramo: i zato ove u svih činih naših obdaržavati što najtočnie za najveću i najsvetiu deržimo dužnost; — i tim uslëd zakona pod B l a Člana G. G. Gvoždjaka kao nevrëdnog, — koji je družtvo naše svojim blatnim jezikom pred dušmani svete narodnosti naše ogovarao, nas i poglavare, osobito pako Velezaslužnog G. Ravnitelja opisivao, — za naše družtvo, koje samo najčistiu Cudorednost, Ljubav i Slogu bratinsku, i prosvëtu duševnu za svàrhu imade. — smatramo, — i njega iz Družtva za navëke izključujemo; tim očitovanjem: da ga niti mi, — niti naslëdnici naši nikada više u broj Članovah uzeti nemogu, — ma to i najsilnie okolnosti zahtëvale; — tim više, — što se je G Gvoždjak odparto kao najveći dušman svega što se Slavjanstva u obče a Ilirstva napose tiče pokazav, i u broj se onih, nevërnikah, koji nemisle na kletve, kojim će im prah u grobovih potomstvo proklinjati, — kao izdaica majke Slave zabroio, i sve što je sveto i pravo prezirat i gardit počeo. [103.] [104. strana prazna] Za Godinu 1842. 267
