ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 231

nemože, isti prosti Čovek veli, da nije vredan da travu gazi. Ako pako kakvu hasan imati hoće, danom i noćom posluvati mora, zvarhu onoga, što Latin kaže (:Nulla dies sine linea:) Rekoh Marko Stanić Ilir iz Horvatske [37.] MAT JUHA (Polag Nemačkoga) »Starpite se, Gospo! još za danas, Život moj skor nebu breme za vas Mislim s'ovog sveta skor iziti, Ne na putu vašoj kćerci biti!« Tak govore obe još posmihce — Te još škrinjar nevidjaše slice; — Ipak prime poso, pili, delà — Les bi gotov, prij' neg noć počela. (To su uzdasi blede bolestnice — Već na persa sklaplja sve ručice;) Reč tu kći i mati rajši čuše, Neg spasenje svoje grešne duše. I les prati njejne do palače — Ali majca vaji, cvili, plače: »Smijuć naručiste les bez tuze — Kak to? sad vas vidim ronit suze!< Obe odmah bez dangube idu — Kći i mati k svom škrinjaru snidu: »Les-Majstore! treb'nam danas smertni ! Čujte! danas još! budite obertni;« »I naprav'te čversto! — jeli čuste? — Jako, da mi čavli nepopuste ; I napravte taki pokrov strugi, Ki prenest će z' toga sveta u drugi.« »Ja napravi, kak mi naručiste: Jako, čversto; tverdne čavle iste; I napravi taki pokrov strugi, Ki prenest'će z toga sveta u drugi. Veli i pomaže — vaj! materi Les posteljit — pravoj kćeri. Pastorkinja gleda ju iz kuta, Ka izmeni nju od smrtnog puta [38.] Bleda bolestnica bude zdrava Slast života joster pokušava: Kad već davno v lesu počivadu Kći i mati — kog naručit' znadu. Jur[aj] Smičiklas PËSMA OD JUR. SMIČIKLASA 0! ti divna! ka u ljubav vežeš Štogod uma rës i sovest ima, — Slabe krëpis jake u jedno stežeš Duše, — rog tvoj ljuven poziv svima Te pod barjak slavne Božje ćete, Ka odbija zlobe, jal navale, Neuskvarne čuva stvari svete, Ke su višnje moći nam podale; — Ti si dobra neka, znam Božica Ar tva nježna gdigod noga stupa Vrutki sreće niknu — a tva lica Kad pokažeš, sve se stalno ufa: Daće nebo naše vedro biti, Da se mutne magle sve raziđu Cvëtje milu krasnost svu razviti Tvoreć slados duši, lëpost vidu: 231