ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 220

koji nebi moglo čuti ti ovog' svetog' plamena? ar iste zveri i ptice ljube mësto svojeg' narodjenja. Domovine zaisto naše sila jest veća od svakoga straha, ar duša naša ž-njom goruća, neboji se vode, niti vatre, ni dublinje, ni visine, junak prave karvi ilirske na vojništvu predajese, zarad nje groznoj smarti, a drugi rodoljubac obkoljen od nepriatelja, užiže pod sobom puškeni prah, da neglëda nju tužnu pasti! Usudio se jesam plemeniti Sabor! nekoja ovde progovoriti: — društvo naše jest sada, kano u jednom cvëtu, koji tako dugo bude cvëtao, dokle dojde ono žalosno vreme, [15. strana] kada se bude moralo posušiti, i što je još žalosnie je začuti? izgubi svoju lëpotu, odpadadu mu njegova krila, s kojima kakti u jednoj čednoj gizdosti je stajalo, i tako k-zemlji prez njih prignuti se moralo. Delaj anda prave karvi Domorodac, da svigda malo budeš mogao pogledati ovoga cvëta, kojega si u tvojoj bašći posadio, dati prie vremena ne pogine, svaki čas tako okol njega radi, da zmirom i zmirom lepši bude postaja. Da anda od drugih tagodjer mučati morem: Domovina potrebu je od nas ljubav jednu prist[r]asnu, kakovu je narod u jedan spol proti drugomu uložila. Jer kada mi budemo počeli u njoj više progreškah i pomanjkanjih nalaziti, nego u drugih zemaljah, kad nas počmu uveseljavati tudji običaji, tudji načini, tudji jezici, tudje igre, podkratčujući i varajući izobraženje naše: onda pri svih naših naredbah, pri svih dobrih razpoloženih, i namerenjih pod krastiče se malo po malo u dušu i u misli naše vekše preštimanje k drugima. , Ljubezno i plemenito društvo! ako nebude neobhodno potrebna! čedna Gizdosti, ili ljubav med nami, pazit će duh diko želnosti, sušit će se koren ufanja i veličina duše, koja sva gibanja radja; umarja i davise z-ponizenjem; to nam pako ljubav domovine odperto kaže, da prie svi potoci, ovoga Sveta u jedan budu tekli, i sva dervja vu jedno jedino dervo budu se zarasla, nego prave kervi domorodac bude prestao ljubiti svoju Domovinu!!! Rekoh Dana 3-a Studena 1839. Ivan Malić Ilir iz Horvatske Krajine Mudroljub god. Il-e 1839/40. [16. strana] Članovima slavne Čitaonice ilirske.. Od Nikole Hranilović. Krasno-rećja, slišaoca. Dana 3-a Studena 1839. Jurve svanu vreme ono, Puno sladke radosti V-kom postaje sve oholo .V svakoj bašći slavuj mili Iz pod lista van viri Ni odolit moći sili Ka, se pëva na liri. šta žudih od mladosti. 220