ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 221

Ako moje oko bacim Na livadu zelenu Ah šta drugo ja opazim Nek ružicu rumenu. Ako u šumu pozor hitim Vidim milu tičicu Jak se mori s-penjem silnim Slaveć svoju šumicu. [17.] Tako kamgod se ogledam Veselit se sve vidim Samo mojem šarcu nedam Veselje dok nespazim. Dase u mojoj domovini . Sladki jezik ne širi Ilirie da svi sini Već sad nisu u tmini. Da im sveti svojim tracim Sa visokih planinah Oko kadgod gore bacim Sveti mila Danica. Tako motreć v šarcu mojem Ogledah se u planinu Vilu našu pëvat svojem Sestram čuh u dolinu. O ilirske sestre mile Čujete li poj en je Varh planinah domovine Naše, čudno stvor j en je. Z — nebi leti orao sivi Nad ilirske planine Sitna perja svoja širi Varh nas leti u doline. [18.] Ilirkinja bêla vila Počme orla pitati Koja svoje jak no svila Počeh kose spitati. Carska Ptico orao sivi Možeš li nam kazati Gde se ono kolo* divi Ko sad počeh pëvati: Jak Ilirska zvizda krasna Sladko zovuć Danica Hita svoja krila jasna Vairh visokih planinah. Tako svetlost daju dolu U kom se okretaju S-glavah po svem sjaju polju Ures kog' počimaju Ali sladom edna Ptica Slavulj poji u dubravi Ali glasna lire žica Pësan sbire ljubavi. Ali siva orao Ptica Iz oblaka govori Slavne lire nije žica Već su mili davori. * Kolo, napervostavlja društvo naše ilirsko. [19. strana] Dana 13 Studena 1839. Za preprečiti Knigah na našu Čitaonicu spadajučih štetu, koju ali po tudjih ruku prevratjanja i čitanja, ali po drugoj kakovoj nezgodi našoj Knjižnici bise prinesla, odlučujemo u današnjem Saboru, da Knigu Koj god iz med naših Članovah samo ono vreme i tak dugo kod sebe zaderžati more, dok nju čita, 221