ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 181
X. PISMA NIKOLI VEŽIĆU Brate Niko! Sada sam baš primio tvoj i Matin 1 list što ste mi na badnji dan pisali i evo se žurim da vam odgovorim, jer se bojim, budući jutros odavde opet pisali tamo po moj pasoš, da me soldatija ne dopane ; zato molim što Vas god imade tamo koji me ljubite pišite i Zulianu 2 i drugim našim prijateljima u Splitu neka me kod Preture preporuče, i pišite mi što prije imam li se čemu bojati, da se na vreme mogu vladati; jer vi nemožete ni promisliti koliko se ja ovdje straha napatim. Na me gleda ovdje ... i kako gleda ... ! O tome mi što prije pišite što ste učinili za me i imam li se bojati. Kad će se tamo soldatija upisivati ? Najviše vam sada za taj pasoš ovako naglo pišem, jer sam u strahu. Ja sam baš juče dobio kod ovoga Biskupa službu arhivara i aktura 3 ; imam stan, hranu i do 250 for. plaće. Sada bi mi baš dobro bilo, da se soldatije ne bojim. Mene ovaj biskup ljubi, a i prijateljah ovdje dosta imadem. — Zar nijeste prostili u Nevenu od ove jeseni moju pripovijedku »Dilber Hasan« ? Za »Pobratinstvo« sam dobio ovu novu službu i svakojakih pohvalah od svakuda iz Hrvatske, iz Beča itd. u prosi i u stihovima ... Sada ću početi pisati jednu knjigu u kojoj ću o Dalmaciji dosta se spominjati 4 . Pozdravite mi Brčića 5 . Ja bi drage volje došao tamo gdjegod za Profesora, kad bi me tamo sigurno hotjeli primiti. Od onoga što mi ti, Niko, pišeš, biti će kad se »Pobratinstvo« preštampa. U »Neven« teško da ću skoro pisati, jer Praus, urednik, ne pazi mnogo, i mnoge se pogrješke uvuku kod štampe, kano što bijaše kod svijuh mojih stvarih do sada štampanih. Nemojte, braćo, misliti, da što sada pišem,, da s'naporom kakvim velikim napisano; morao sam se i ja poslije toliko vremena pojaviti: sreća, što je to sretno izpalo ! Sada me čuj ti Niko ! Život kapucina to je život kontemplativni, a mi trebamo danas u vinogradu Gospodinovom ljudih radenih, jer je vinograd ubataljen 6 ; sada treba raditi i misliti, raditi i govoriti, raditi i raditi. O tome bi ti imao mnogo više pisati da mi se s'ovim listom ne hiti, ali naskoro, kad mi na ovo pismo što se soldatije tiče, odgovorite, opet ću ti o tome malo prostranije pisati. Za to ni Miji 7 sada ne odpisujem na zadnji list: već mi vi i njega i Perišića* i Baškovića 9 i Ivasovića 10 i sve znance i mile moje pozdravite. 1. [Đakovo, 31. XII. 1854.]
