ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 179
ratovanja i nadam se da ću odsele sve to bliže k'mojoj svrhi stupati. Počeo sam nabavljati po štokod knjigah, između kojih nema mi boljeg uzora u istini i ljepoti i krjeposti od našega Tomasea 5 . Ono postojano jedinstvo, koje tako očitom vezom veže njegov život i pitanja mladosti i starost, to jedinstvo čisto me uznaša nada se sama. Oh da mi je samo vremena više za učiti njega i druge njegove sudrugove! Nego bonum est nos sic esse! Svaki dan to dublje dosižem duh ovog jadnog našeg naroda, ovako nemilo potlačenog i pogaženog, koga pokrovitelji ubijaju gore od neprijatelja [nedostaje komad lista]. Jestel' čuli hvaliti rodoljubje [nedostaje nekoliko riječi] ra? Dobro. Njekoji ljudi bili se šnjime pogodili ciglu peći mu i posao jim zlo pogje za rukom; morali su štetovati 400 forinti, to jest morali su doći na prosjački štap. Mole me da jim napišem na Biskupa molbu da jim se smiluje: a moj Biskup, kad upozna moj rukopis, zove me k'sebi i stane me najžešće koriti što sam tu molbu napisao »na štetu njegovu«. Njemu dakle moliti se za milost znači vrijedjati prava; ko molbom posreduje, taj je štetočinja = njegovo je pravo uživati a ne raditi, hraniti se znojem puka a ne pomilovati ga ni kano što konjanik svog konja = ko tako ne misli grieši. To je Biskup jedan, kome treba 100,000 for. na godinu za živjeti, za biti Biskupom. Grdne su braćo rane našeg naroda ! Hoćemo li moći koju izliečiti ? Bili mogao kupiti od koga tamo Kantuovu Obću Povjestnicu ? Moram je svakako kupiti, a mislim jevtinije bi se kod vas mogla ^dobiti, [nedostaje komad lista]. Pišite mi što prije. Što će reći, da mi nikad ništa o Celaru 6 ne pišete? Perišić kažemi, da ste ga izgubili; no ja to ne dokučujem. Valjda nije ni on umrao ? Što je sada od Glavinića ? Tko je u Sućurcu parok ? Jukić ga hvali kao domoljubca. Molim Te, Mijo, nek ovaj moj list dodje i Vežiću u ruke, jer, kunem vam se, vremenom strašno oskudijevam za moći i njemu i drugim obaška pisati. Što me ne [nedostaje jedna osmina lista] teljah? Valjda vam nije preko za moći mi kazati. Neznam idem u vojsku, jer ovo danah ... pasoša. Strah taj glede pasoša vreme odgagjam moj pohod [vjerojatno u Dalmaciju] u toliko vremena obilno pro- stvarih za očitovati jedan drugome, kakva razlika u drugotnijem stvarima nas i naše svrhe tičućih se. Nego doće i taj čas s'pomoću onoga koji nas je i prie sastavio i upoznao; a što kasnije, to željnije, što željnije, to povoljnije. Ja tako mislim i nadam se. Drugčie bi bio rgjav znak. Kažite mi koga ste opet u vašem krugu stekli ? Zdrav da mi bude. Ja sam vam s'mojim poznanstvima pometniji nego što sam prie bio; nego ipak po koje i sada sastavljam, ali su na žalost jako rijetka, a i u toj rjedkoći malo ko da nije najmanje neznabožac. Slavonia i Hrvatska glede vjerozakonskog stanja sada je ono što je Francuzka bila (sva razmjerivši) jedno 20 godinah prie velikog prevrata. Krasnog napredka! Bog, dobri Bog, on će sva zla naša na dobro okrenuti ! U toj nadi pozdravlja i prvašnje svoje i sadašnje vaše nove prijatelje Vaš — — Luka 7 1 Pismo je adresirano M. Pavlinoviću, da ga dostavi ostaloj »braći«. 2 Mijo Pavlinović. 3 Vežić Nikola, Botićev kolega iz sjemeništa, rodom je iz Brista u Makarskom primorju. 4 Perišić Vicko, sudrug Botićev iz gimnazije. 5 Nikola Tommaseo još tada nije istupao za autonomiju Dalmacije, zato Botić ovako oduševljeno o njemu govori. 6 Celar Vicko, sudrug Botićev iz gimnazije. 7 Pismo je krnje štampano u Pjesmama iz 1885, str. VII —IX. Danas originalu nedostaju 3/8 veličine, pa sam donio sve ono što je sačuvano. Iz pojedinih dijelova rečenica ipak se nešto dozna je.
