ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 107

doba hoćemise vremena za učiti, jer ja nijesam još ni poletar, kamoli da bi se usudio leti ti spored starih pticah. Nego vas molim, ako je moguće, još za koju nedjelju ovde da ostanem e mi je to potrebito radi mnogih uzrokah, a da mi nije potreba vjerujtemi nebi se ovde šugao i dan na dan jadno gubio, kô da sam ji malo do sada izdangubio; nu ako drugčie biti nemože, nego da se odmah uputim, a vi, molim vas, samo javitemi, pa me evo na mah

2

. Eto vam i nezahvaljivam na vašu domorodnu ljubav; a što bi vam sada zahvaljivao, kad ko brzo zahvali brzo i zaboravi? a ja, mojemu Bogu hvala, ako i hude sreće, nijesam barem tako hudog srca da neznam procjeniti ljubav i dobar čin od obraza. Megjuto od Boga vam svako dobro, ili mu se vi nadali ili nenadali, kako vam je čast i poštenje. Od poniznoga vašeg poštovatelja Pavla Savića

3 Iz Zagreba na 15 Siečnja 852 U nastavku Botićeva pisma piše Ignjat Brlić bratu Andriji ovo: Dragi i ljubezni moj brate! Tvoju posljednju poslanicu od 11/1 primio sam, fala Bogu! živ i zdrav, što i tebi od boga želim. Polivke

4 baš sada nije u Zagrebu, a kad dođe ja ću onda zaiskati od Kiseljaka knjigu, te mu ju povratiti. Čubelić

5 te lijepo pozdravlja; on je namah, kako sam mu kazao, da ti još rublja primio nijesi, u Vrpolje poštaru pisao, pa će ti ga onda na Osjek, kako ti želiš, poslati. Bogovićem

6 još nijesam se sastao, a kad se sastanem, kazaću mu, što si mi pisao; ali ja ne znam, što bi se ti izgovarao, za što si otišao iz Zagreba, ta i sam te je Bogović, kako čujem, jednom na promenadi kudio. Sa Starčevićem

7 sam se upoznao i razgovarao o onijem lakrdijama; on sada jako žali, što ste se onako grdili i što se nije mogao prije odlaska s tobom sastati, da se pomirite; on je, u mene sasvim cijenu izgubio, jer zbilja vidim, da ništa nezna i da preko svakoga psuje, bio on komu drago: Gaj ili Horvat, Srbin ili Dalmatin. Ovi je dana u N. Novinama izgrdio Kukuljevića, al još zarana dođe Gaj u štampariu, te nije dopustio, da se proglasi; Kukuljević i mnogi za to znadu, pa se ljute strahota, a tebi šaljem evo korekture nešto samo, da vidiš, jer ti sve ne mogu poslati, buduć, da je toga mnogo.

8 Drago mi je, da se ženiš, u dobri čas i na sreću ti bilo i bog te blagoslovio; pozdravi mi ljubezno i milo moju snahu.

9 Od našeg društva kniževnog otišao je Filipović banu s molbenicom; a ban je obećao, da će se do skora dobro resiti.

10 Evo ti sâm piše Luka Botić (to mu je pravo ime, u Bosni se zvao Bogdan Ljubibratić, a sad ima tursku tezgeru pod imenom Pavao Savić); on je dragovoljno tvoj poziv primio, jer misli, da će više kod Vas moći raditi, nego ovdje kao nadničar, tako rekuć. Molim te otpisi mi, kada da dođe k Vama; on bi rada još 2—3 nedjelje ovdje ostao, jer čeka svoje stvari iz Splita. Bog će Vam sve dobro dati! što činite za tužnu otačbinu našu; dobro ga primite, kao brata, jer će Vam biti zafalan. Kada dođe do Vas vidiće te dušu našu, koja bi i život 107