ARHIVSKI VJESNIK 9. (ZAGREB, 1967.)

Strana - 296

je »illud casale quod erit proximum

... et si illud casale non solveret

...« U slavenskom prijevodu ugovora prevedeno je »da plati selo bližnie

... ako selo ne plati«.

134 Casale može dakle označavati i selo. M. de Zimoti zajedno sa svojim »laboratoribus« izvještava 1. 2. 1285. da je došlo 8 ljudi u vinograd »ad capanam«, napali su, ranili i opljačkali njegove obrađivače zemlje. Ovi su počeli vikati i priskočili su im u pomoć »illi de casali Ragate et de aliis casalibus«.

135 Prodoe Babich de Umbla obavezuje se 4. 3. 1341. dovesti »in casali Mocossice« 75 vreća gnoja,

136 ili, 1285. piše »in dïcto casali Oraxeg«.

137 Prema Statutu

138 štetu u polju, ukoliko se ne nađe krivac, nadoknađuju »qui habitant in Mo casali qui fuerit proximior illi terre vel vinee«. U ovim slučajevima casale = zaselak, naselje. U Statutu stoji »in villis vel casalibus«.

139 Casale može dakle značiti: selo, zaselak, naselje.

140 Usporedimo li, definicije koje smo spomenuli na početku ovog priloga sa iznijetim podacima iz dubrovačkog arhiva možemo zabilježiti: — da pojedini termini imaju mnogo šire i raznolikije značenje nego što su pojedini domaći autori iznosili, npr. definicije za: rusticus, villanus. homo (Roller); — da su neke definicije domaćih autora u svojoj biti tačne, kao npr. casale (M. Kostrenčić, Ž. Muljačić) ili villanus (B. Grafenauer), ali da im se može dodati još nekoliko značenja; — da se neke definicije, osobito autora koji obrađuju prilike na Zapadu ne mogu u potpunosti primijeniti i na dubrovački teritorij i prilike osobito što se tiče termina: villanus, rusticus (Du Cange, Pertile, Bartal); — da neki termini u svojem značenju u Dubrovniku slični su kao i na Zapadu, npr. villa (Bruppacher); capanna, casale, rusticus, villa, villanus (Lexicon totius latinitatis, sub voce); — da neki termini, npr. sella, curia, villa, casale u pojedinim slučajevima mogu imati slična značenja, ali isto tako da se međusobno nijansiraju i razlikuju; — da »homo« jest u Dubrovniku posebna kategorija djelomično zavisnih ljudi različitog ekonomskog i društvenog položaja. 134 SCD VIII 20—22 135 DC 2,48 136 DN 6,207 137 SCD VI, 518 138 Statut VIII, 23 139 Statut I, 20, 21 140 Obrađivači zemlje stanovali su u kućama koje su veoma rijetko bile od kreča i kamena »domus de petra et calcina in Grauosio« — DC 15,69'. Uglavnom su bile od suhomeđe pokrivene kupama »domus de maceria cum cuppis« u Sumetu — DC 15,75, ili jednostavno »domus de muro« — DN 1,68'. — Najčešće i redovito bile su od drva »domus de lignamine«, pokrivene slamom (palea). Primjera ima bezbroj. »Domus lignaminis« koštala je 1316. oko 35 perpera, 1317 oko 22 perpera — DN 2,100,119'. Negdje se javlja i koliba »ligmamen de odrinis et stroppa de erba« — DC 4,50'. »Lignamen de domo« — DC 11,101. — »Palea de copritura domus« — DC 11,163'. »Domus de lignamine de palea« — DC 4,111. 296