ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 209

[Rijeka 1911.] Šupilo pita Spinčića što je sa zakonskom osnovom o kućarenju. Što je sa zak. osnovom o kućarenju? Je li prošla doljnju i gornju kuću prije nego li je doljnja bila razpuštena? Bio sam malo na putu, pa na povratku nadjoh pisma od ljudi, koji me u ovom pravcu pitaju. Napomena: Spinčić pribilježio na kartici: Odg. 14/4 911. Gornju ne. ASRH, Rkp. Vj. Spinčić, fasc. 99, br. 164. 203. Rijeka 8. V 1911. Šupilo piše R. Liniću o hrvatskoj politici, napose o politici Koalicije koju ne može odobriti. Želi da razgovara s Linićem o svojoj kandidaturi u Gorskom kotaru. Primio sam tvoj list, pročitao ga i hvala ti na novom dokazu tvoga prijateljstva naprama meni. Naše je prijateljstvo već brzo 20 godina staro, nu ja osim dobrog osjećanja za tebe i tvoje nisam ti se ničim zadužio, dok ti mene jesi i obilno i često, a i ovaj tvoj list je jedan veliki dokaz. Hvala ti. I na iskreni list odgovorit ću ti iskreno. Politika koalicije je skrahala ne radi Hrvata. Kakvi su, da su, bili bi izdržali; nego radi hrvatskih Srba. Oni su bili uviek naučni na račun podupiranja protuhrvatske politike imati sve moguće pogodnosti od vlada i oni nisu mogli izdržati u opoziciji. Tu je opozicija u Zagrebu i opozicija u Karlovcima. Zato su ostavili borbu: najprvo su izdali srbski radikali i otišli, a onda samostalci, koji nisu otišli sami nego povukli i koaliciju cielu. Nu našli su se razočarani: stotine dokaza imam da nisu dobili ono što su tražili, prvo jer su vremena nova, a drugo jer Tomašić kao svi Zagorci i kajkavci ih osobito ne voli i oni mu vode borbu, da ga sruše i da mješte njega dodje ili Hidegheti

1 ili Nikolić i onda bi opet bilo sve u redu! I svaki onaj koji bi se usudio da prigovori bio bi izgrdjen kao franko vac, furtimaš i t.d. Eto, ovu politiku ne mogu da podupirem. Vidim je, poznam je u ljudima i u taktici, u dušu ih poznam i poričem tome elementu pravo vodeće uloge u našoj politici u Hrvatskoj jer će biti fatalna, kao što je za Hrvatsku uviek bila. Sloga i sporazum, ali vodstvo i prvenstvo u Hrvatskoj se ne može dati elementu, koji se je ovako došle pokazao. Uz njih su vezane ove naše mizerije, koji ne vide dalje od nosa i koji, naučni na opoziciju iz uvjerenja, vide da se tu nešto »bori«, pa im je milo, a ne pitaju ni dokle ni zašto. I tako je koalicija postala jedan balast koji se vuče u lične svrhe. Tomašiću je to balast za gouvernementalnu politiku, meni pako balast za nastavak zdrave radikalne politike, jer dok je tu sa tom švindl-borbom, koju mnogi ozbiljno shvaćaju prieči svaku formaciju jedne zamašnije borbe kako ju ja zamišljam i kako sam ju god. 1907 i 1908. vodio. Tu se dakle, ali samo tu, slažemo Tomašić i ja, ali motivi slaganja i daljni put sa ovoga polazišta je dijametralno oprečan. Zašto iznosim neke stvari? A zar ne vidiš, da ne smijem ni pisnuti, a da »Srbobran« ne izadje sa tvrdnjama koje radi laži i bezočnosti zgražaju?! Da mogu porekli bi mi ne samo što sam radio nego i obstojanje moje. Pobijanje tih laži sili na iznašanje detalja, jer to je sada jedna klika, koja će 14 Arhivski vjesnik VI 209