ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 165

javit ću ti, ali bi bilo bolje još uviek ne izlazit s kartama. Ako budemo imali potrebe telegrafirat, moja je adresa Continental Bp. 1 Butković Zvonimir, novinar i publicist (Rab, 1. XI 1882 — Istočno bojište, 1916). Surađivao i u, »Obzoru« i »Narodnom listu« kao i u časopisima gdje je objavio velik broj književnih prikaza i eseja iz naše i strane književnosti. Opširnije o njemu vidi »Narodni list«, 1916, br. 61 i 62; »Savremenik«, 1916, br. V—VIII, str. 252—253. 2 Od venecijanskog spuzzèta znači: šiparica. NBS 152. Rijeka 16. I 1907. Po povratku Šupilo javlja Peru Čingriji da je u Budimpešti opet uređeno riječko pitanje, a da je sjedinjenje Dalmacije možda bliže nego se misli. Detaljno mu izlaže korake svoje, Wekerlea i austro-ugarskog ministra obrane protiv Varešanina. Jutros sam se vratio iz Budimpešte i iz Zagreba. Bilo se zamelo s ovim riečkim stvarima, pak je valjalo poć i bana nagovorit, da ide i on. Sad je u Bpešti opet uredjeno, ali se naši u Zagrebu svakako svadjaju i glože, a naš nekad veliki čovjek Potočnjak ih ucka, jerbo on nije posto nešto — u svojoj megalomaniji sam ne zna što! No, to su sve naše muke, a da se vratim na Vaše. Primio sam Vaše pismo i u Bpešti mi je grof B.

1 pokazo Vaš list. Govorio sam o stvari sjedinjenja i s drugim osobama, te izgleda da bi pitanje moglo postati zbilja aktuelnije i bliže, nego se misli. Samo (a ovo medju nama) da ga se ne bi s koje strane izrabilo u druge svrhe, valja bit oprezan, jer ne mislu svi kako Košutovci. Glede stvari s V.

2 govorio sam prekojuče u Budimpešti sa W.

3 ozbiljno i odlučno. On mi je reko, da je na prvu moju intervenciju kod K.

4 ovaj učinio korake kod njega i da je on, W., već govorio sa Sch.

5 Ovaj mu je odgovorio, da je odmah pisao našem »prijatelju« oštar list, u kome ga ozbiljno upozoruje na ove tužbe. Na taj list primio je odgovor, u kome dotični sve nieče i kaže, da se on u ništa ne prti. Tako su stvari stale — po uvjeravanju W. — koji je o temu od Sch. dobio izvješće prikojuče. Ja sam reko prikojuče njemu, da je to sve laž, da on laže, da se prti i t.d. i spomenuo sam mu slučaj s Melkom. Na to mi reče, da će on opet kod Sch. intervenirat ozbiljno i pobiti demantije od V. Ovo obećanje podkriepio je isto veče K., s kojim sam opet govorio, po čemu izgleda, da su W. i K. tečajem dana o toj stvari razgovarali. On se ima bit nemalo pripo od ovih intervencija, jer je Sch. puno uvjeravao grofa B. (kako mi reče) da će im ići na ruku u svemu, samo da im dadu vojnike, pak je spomenuo i V. kao onoga koga je on na magjarske tužbe dresiro. To mi je rečeno prije razgovora sa W. Kako vidite nešto se učinilo, ali za javnost ne bi bilo ovo da se iznosi, nego samo da »Crvena Hrvatska« izdaleka natukne, da je bilo ukora, ali ne jasno, jer će se znat odkuda dolazi obaviest. Oni u Bpešti valja da pri tom oprezno rade, jer što ga više prikazuju pogibeljnijim, to je za Austriju u Dalmaciji dragocieniji, pak bi ga u Beču bolje branili. Ja sam sve govorio sa gledišta, da se vojnici ne smiju pačati u te stvari. Tako je bilo rečeno i Sch.-u: ako se g. V. drago bavit politikom, neka pogje u penziju, ali da će se dopustiti, da jedan i t.d. to ne. Opazio sam, da nam je W. sada puno skloniji nego prije. To je plod njihovih intriga, koje mu vodi jedan opasni konkurenat, stari Sz.

6 i koje ga tjeraju k nama i Košutovcima. 165