ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 166

Do tri dana idem opet u Zagreb, na Karnevo (sabor). Izgleda, da ovi put frankovci bit će čedniji, jer su i oni razciepljeni, uzprkos službenoj slozi. Pozdravite Melka i sve naše. Cini se koliko se može. Vrag je, da nas je malo u redu i da meni valja fatigat za živjet i hranit familju. Lasno je bogatunima vodit politiku. To je kod njih sport, ali kod nas je žrtva. A ja ne smijem primit nikakvu sinekuru, jer — kakvi su naši — to bi me ubilo; ovako su uvjereni barem, da se radi za stvar. P.S. Ovu ću knjigu zatvoriti sa posebnim zatvorom, pak prigledajte kovertu i javite mi, ako je nadjete pokvarenu. 1 Batthyany. 2 Varešanin. 3 Wekerle. 4 Kossuth. 5

Schoenaich Franz, general (Beč, 27. II 1844 — Beč, 25. I 1916). 1905—1906. austrijski ministar domobranstva, 1906—1911. austro-ugarski vojni ministar. 6 Széll Kaiman HAD 153. Zagreb 10. II 1907. Šupilo obrazlaže Trumbiću svoj odnos s Melkom Čingrijom. Govori o intrigama i borbi oko »srpskog imena«. Ponavlja da u pregovorima s Mađarima treba odgoditi neka pitanja. Najprvo ono glede Melka. Iskreno ću ti reći kako stvar stoji. Melko je superba

1 narav i mojoj ćudi posve protivan. Mi smo, dok sam bio u Dubrovniku, zadnjih 6 godina bili posvadjeni, niesmo govorili. Izmirili smo se na mom odlasku, ali onog prijateljstva nema. Stari je mene rado imao, u svemu — osim u ovim odnošajima sa sinom, u koga je upravo zaljubljen, premda on s njime ne postupa u rukavicama. Starome je bilo puno drago, da su medju nama uzpostavljeni neki odnosaji, ali on zna da su hladni i zna da je to učinjeno najviše obzirom na dobre odnosa je izmedju. nas dvojice. Melku dakle ne mogu pisati nešto, što bi njegovu osjetljivost dirnulo, osobito sada, kad on misli, da sam na tako veliku (!!!) položaju. A i starome bi to bilo neugodno. Treba da nadješ drugi izlaz, jer bi moja intervencija u ovoj stvari otvorila neke stare rane i osobne slabosti. Demantirano je bilo, da je Varešanin dobio ukor. Ali ono je istina, kako ti mogu sasvim pozitivno javiti. Ovdje su stvari užasno tekle. Ime srbsko bilo je izlika; obstrukcija je potekla iz sasvim drugih razloga. Iza Franka stali su drugi faktori, a »načelni nepriznavatelji Srba«

2 su mu i ovaj put nasiedali. Nazad 8 dana mi smo ove »načelne nepriznavatelje« bili osvojili na popust i opet ih je dobio — on koji bi priznao i djavola samo da mu ruku pruži. Nu nestadoše pravi uzroci, pak su onda operirali, da im se nad je kakav izlaz. To je učinjeno — operetnim načinom, kako ćeš u novinama čitati. Ovo bi moglo imati nekih posljedica, ali sada treba raditi da ih ne bude i mislim da će mi poći za rukom. Srbi su se taktično i požrtvovno držali. Hrvatskoj stranci prava — koja do lani takodjer nije priznavala Srbe — bilo je izdržati težku probu. Vidio sam, da se na čvrstoću njezinih redova ne može računati, i trebalo je — da popuste Srbi — cum onore! Sad ćemo krpati. Strašan posao. Ovaj narod ovdje zajedno sa svojim predstavnicima nije zreo za politiku novoga 166