ARHIVSKI VJESNIK 4-5. (ZAGREB, 1962.)

Strana - 66

popravili. Očekujem od Vas izvještaj o tome, jeste li primili što iz Zagreba, a medju tiem izručam se Vašem cjenjenomu prijateljstvu. I moja žena klanja Vam se te moli da je zadržite u prijateljstvu. Bilješke: *8) To jest Šafarikovog rukopisa. *») Jagić misli na Fedora Ivanića Leontoviča. (Vidi bilješku 35). 66. Odesa 4. II 1874. 0 napredovanjima i odlikovanjima kolega u Odesi, o slavenskom društvu, o pozivu da predaje u Berlinu, o pozivu u Zagreb. Već sam zbilja mislio, da smo Vam Odesa i mi Odesićani toliko onemiljeli da ne nalazite za vrijedno da nam se barem riječju oglasite. Istina, kraj velike 1 sjajne zadaće, koja sada napreže sve Vaše sile mi smo odveć neznatan objekt, da biste se htjeli još i nama baviti. Ali Vi nam po nešto krivo činite, ako nas smatrate tako strasnijem »neznamenitostima« dok se ipak u našoj sredini kad što zbivaju vrlo »znamenite« jstvari. Na priliku (ako se svega dobro opominjem): mi t. j. novorosijski universitet dobismo ove godine: jednoga tajnoga sovjetnika (Kunicina) i jednoga djejstviteljnoga (Leontoviča) nekoliko osim toga činova i ordena (ja već ne znam tko sve, ali samo znam, da mene među njima nema); izabrasmo Citoviča jurista u ekstraordinarne i ordinarne (kreatura Bogdanovski-Leontovič-Potlajevskoga), izgonimo staroga Kunicina tj ne ja, nego pomenuta trojica) ali ga popečitelj i ministar drže, predasmo »fermu« natrag čija je bila, jer smo je ruinirali, a novaca više nam zemstvo neće da daje. Slavj. opsčestvo izagnalo je lijepim načinom bolvana Dabižu sa vice-predsjedateljstva i izabralo Supičića; zaključilo ustrojiti nekakav ženski »pitomnik« ali novaca nema. Naša »jestestvena« znamenitost Sečenov bio bi skoro izabran za akademika, ali u općoj sjednici ne dobi većinu glasova i tako za sada još ostaje u Odesi* druga »jestestvena« neznamen'itost prof. SIncov izgrđen je nekom brošurom do neznalice i zloradoga čovjeka tako da će skorim iz toga izići novi skandali ! Ovo su Vam cvjetići ubrani s našeg polja. Nije li sve to vrlo znamenito? Što doznaste o mome »berufungu«« u Berlin, istina je; ali valjda neće ništa iz svega izići, jer ja ištem 3.000 talira — čak iz Berlina pisaše mi profesori, da se s manje ondje ne da živjeti — a »siromaška« Prusija ne smaže novaca za profesore, te će ta moja tražbina ostati »unüberwindliche Schwierigkeit«. Nije mi baš jako žao; u novije doba »oprotivjeli« su Prusi već i mene. Dobih i poziv za Zagreb

80 — čak po telegrafu! Jesu li i Vas već upitali? Ja mislim, da se iz Odese teško odvažiti u Zagreb, gdje nema ni moralnih ni materijalnih sredstava. Osim toga ja nijesam prijatelj »Ugarsko-hrvatske« politike, koja steže Hrvatsku na nekoliko županija i ogradjuje je kitajskim zidom od ostaloga slovinstva. Na Varšavu ja ne mislim, znajući da bi mi ondje pozicija uz Makuševa" bila »nevinosima«: dakle ću ostati do volje božje u — Odesi. Vašim lijepijem radnjama vrlo se radujem, da Vas bog živi, baš ste »čitav« čovjek, kakovijeh u nas toliko treba a tako malo ili baš nimalo nema. Ako Vas ovo pismo zadesi u Beču, molim Vas pozdravite g. prof. dr. Miklošića, Utješenovića i Jirečka. — 66 —