ARHIVSKI VJESNIK 4-5. (ZAGREB, 1962.)
Strana - 45
38. •Zagreb 1871. Šalje Bogišiću -molbu i moli ga za diskreciju u vezi sa svojom kandidaturom za univerzitetsku katedru u Rusiji. Ja se baš ne čudim tome. što Vas je moja nešto prenagla odsuda gotovo razljutila: ali ne mojte se molim Vas ni Vi meni čuditi, što sam tako brzo u onu odsudu udario: ta ima primjera dosta, da su ko.'ekave nadriknjige bolje po svietu prolazile od ljudi ozbiljnih, ali možda za društveni život nešto nespretnih. Vaš dementi 34 vrlo me je obradovao, ako se i ne bi stavljao u doticaj s mojom osobom, jer mi je u tome veliko umirenje, da se ni u Ruskoj ludorije ne smatraju drugačije nego li što zbilja jesu — ludorijama. Sad sam dakle i opet umiren, a za znak mojega zadovoljstva, evo vidite što uradih. Šaljem Vam molbu s prilozima, za koje, molim Vas, imajte brigu, da mi ne propadnu. Žao mi je te ne mogoh spisa in natura poslati, jer sam već što u Peterburg što u Lajpcig sve porazdavao. Tek »švabsku« disertaciju šaljem Vam, da se nasladite mojim njemčakanjem! Prošnju i priloge upotrebite kako god znate. Vidite li, da nema izgleda — što mi se čini da će tako i biti — bilo bi mi drago, ako moje prošnje i ne predadete; ta znate da nijedna repulza nije ugodna. Povrh toga možete si misliti, kolik bi to crimen u očima naše sadašnje gospode bio, da pročuju da sam želio prieći u — prokletu Rusiju; ta već doktorat ruski smatraju te blune demonstracijom, a kakove smo kukavice, doći će najposlije do toga, da će im biti staatsgefährlich svaki i najmanji listić koji u Rusku odlazi ili iz Ruske dolazi. Dakle što Švaba kaže, gledajte ohne~vie4 Aufsehen da se ta stvar obavi. I napram ovdašnjim prijateljima molim Vas da o tome šutite, jer su Vam ti prijatelji svakojake ćudi ljudi. Ne spomenuh što je najglavnije — diplome za doktorat. E tu tražite od Sreznjevskoga, jer je ovamo nema, a Sreznevski o njoj ne spominje ni riečce. U prošnji upleo sam, možda na svoju štetu, ali istini za volju nekoliko po mojoj glavi skrpanih ruskih rieči o tom, da ne umijem jošte ruski govoriti: mi.slim, da će biti za to dovoljniem svjedočanstvom već onaj po mojoj glavi sastavljeni umetak. Ja ne znam, da li je to trebalo spominjati; ele ja se bojan ne kazati, da ne misle protivno t. j. da znam čega ne znam — a ne bi rado da se i tko u nadanju prevari na moju štetu, već radije na moju korist. I još nešto, upleten preko Vašega naputka: ne spomenuh samo sravniteljnu filologiju, nego i. slavjansku. Ako to ne može biti, e tada se upravo tiem dokazuje da i ja ne mogu biti u Odesi profesorom. Jer kako Vam već govorah u nekom pismu, ja se ufam predavati komparativnu gramatiku, tek što nisam do sele prilike imao time se poviš-e baviti; ali uz to ne bih htio biti sapet tako, da ne ostane mojim poglavitim predmetom slavjanska filologija. Bilješke: 34) Taj »đementi« zapravo je Bogišićevo objašnjenje Majarovog slučaja. Radi uvjerljivosti objašnjenja Bogišić je poslao Jagiću ruske novine u kojima je službeno poništena vijest o tobožnjem pozivu Majara na sveučilište u Odesi (Vidi »Spomeni« I, str. 117). — 45 —
