A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

Pocev od 1947. iz naziva sudova izostavljen je prefiks „narodni”.

U predmetima Sreskog suda Sencanskog sreza je u drugom stepenu odlucivao Okruzni sud u Subotici, a njemu su pripadali i oni predmeti - tezi krivicni predmeti, brakorazvodne parnice - koji su prevazilazili jurisdikciju sencanskog suda.

VI Komunisticki rezim i njegovu rukov< >decu licnost - dospelu na vlast u Jugoslaviji nakon II svetskog rata - nisu simpatisali svi gradani drzave: desavalo se da su psovali komuniste i Tita. Posto su ratne rane bile jos sveze, u tim slucajevima dolazilo je do verbalnih, a pokatkada i do fizickih medunacionalnih konflikata. Ovakve delikte vlasti su nastojale da sprece svim sredstvima: pocinioce bi hapsila narodna milicija, a potom bi dospevali pred sud. U prvom stepenu je postupao sencanski Sreski sud, dok je u slucaju krivicnih dela koja su okvalifikovana kao teza pocinioci su izvodeni pred Okruzni sud u Subotici. Posredstvom sudova, presude donete u ovim predmetima - nasuprot „revolucionarnog sudstva” primenjivanog tokom rata - ne mogu se okvalifikovati kao preterano rigorozne, jer je u najvecem broju slucajeva na njih bio primenjivan Ukaz o amnestiji i pomilovanju.

VII Nakon rata je tokom 1945-46. konfiskacija imovine - u smislu vazecih zakona - prvostepeno izvrsavana na osnovu odluke sreskih sudova: pokretna i nepokretna imovina oduzimana je od gradana koji su proglaseni za ratne zlocince i narodne neprijatelje, od nemackog Rajha i njegovih drzavljana, kao i od gradana nemacke nacionalnosti. Kasnije je - narocito tokom obaveznog otkupa poljoprivrednih proi- zvoda, u periodu izmedu 1947. i 1952. - konfiskacija imovine predstavljala dopunsku kaznu: pocinioci dela koja su okvalifikovana kao privredna sabotaza generalno su pored zatvorske kazne bili osudivani i na konfiskaciju imovine.

VIII Drugi svetski rat je zahtevao velike zrtve i u backom Potisju: tokom rata su pored vojnika poginulih u formacijama razlicitih armija - jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci, madarskom domobranstvu, narodnooslobodilackoj vojsci Jugoslavije - zivoti mno- gih gradana stradali i u holokaustu, odnosno u partizanskim represalijama iz 1944. Nakon rata je samo mali broj njih bio evidentiran u maticnim knjigama umrlih, a najveci broj njih je registrovano kao nestalo lice. Nakon rata njihovi srodnici su zarad uredenja imovinsko-pravnih i porodicno-pravnih pitanja u smislu vazecih pravnih normi morali da „nestale” osobe proglase za mrtve: to su u vanparnicnom postupku obavljali sreski sudovi. U praksi Sreskog suda Sencanskog sreza prvi postupci za proglasavanje lica za umrla dosli su na red vec u jesen 1945. Na osnovu iskustava, zrtve holokausta su na teritoriji Sencanskog sreza vec zakljucno sa 1948. gotovo bez izuzetka bile proglasene mrtvim, dok se proglasenje mrtvima zrtava partizanskog terora iz 1944 - 45. prevashodno moze alocirati u pedesete godine.

IX Odnos jugoslovenskog komunistickog rezima i crkava koje su delovale u drzavi je od pocetka karakterisala napetost, posto su njihovi visi krugovi tokom rata podrzavali neprijatelje narodnooslobodilackog pokreta.

371