A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Tzv. pastirsko pismo koje je u vezi zakona o agrarnoj reformi izdao hrvatski kato- licki biskupski kor - u kojem se govorilo o progonu crkve i konfiskaciji njene imovine - dovelo je, medutim, do otvorenog sukoba: kardinal Alojzije Stepinac je uhapsen 1946, a potom je u koncepcijskom procesu osuden na 16 godina gubitka slobode. Komunisticka vlast je pokusala da svim sredstvima potisne uticaj crkava. Zvanicni diplomatski kontakti Jugoslavije i Vatikana su prekinuti 1952 - na 14 godina. Savezna skupstina je 22. maja 1953. izglasala Zakón o pravnom polozaju verskih zajednica. X Nakon okoncanja rata odnosi izmedu Sovjetskog Saveza i od strane Tita upravlja- ne Jugoslavije bili su uistinu dobri. Na osnovu sovjetsko-jugoslovenskog Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoci potpisanog 1945. jugoslovenska privreda je u potpunosti bila podesena za isporuke iz Sovjetskog Saveza, a u drzavi su delo- vali sovjetski vojni i civilni savetnici. Staljin je - slicno drugim istocno evropskim zemljama - pokusao da i Jugoslaviju u potpunosti potcini sopstvenom uticaju, no Tito i rukovodioci verni KPJ su se tome oduprli. U martu 1948. sovjetski savetnici su napustili Jugoslaviju: Sovjeti su prestali da pomazu privredu drzave. CK SKP(b) je u pismu od 27. marta 1948. optuzio rukovodstvo KPJ za stvaranje „antisovjetske atmosfere” i za oportunizam. CK KPJ je - pozivajuci se na osobene pretpostavke izgradnje socijalizma - odbacio optuzbe i istakao vaznost uzajamnog uvazavanja nezavisnosti i ravnopravnosti socijalistickih drzava. Predlog Sovjeta da razlike u stavovima budu sredene na sastanku medunarodne komunisticke organizacije, Informacionog biroa komunistickih i radnickih partija (Kominform) Jugosloveni su odbacili. Informacioni biro je na svojoj sednici koja je odrzana od 20. do 28. juna 1948. osudio KPJ i pozvao marksizmu-lenjinizmu verne clanove da smene „oportunisticko” rukovodstvo. KPJ je u periodu od 21. do 28. jula 1948. odrzala svoj V kongres, na kojem je od- bacila optuzbe Kominforma i izglasala poverenje Titu i rukovodstvu: nakon toga na red je doslo zatvaranje Staljinu vernih jugoslovenskih komunista - narocito notoran zatvor i radni logor je bio onaj na ostrvu Goli otok. Sovjetsko-jugoslovenske veze su se normalizovale tek nakon Staljinove smrti, potpisivanjem Beogradske (1955) te potom 1956. i Moskovske deklaracije. XI Nakon rata nova jugoslovenska vlast je izvrsila znacajne promene u poljoprivredi: 1946. je otpocela agrarna reforma, kao i - u znaku kolektivizacije - stvaranje seljackih radnih zadruga. 1947. jugoslovenski rezim je proglasio grandiozni petogodisnji plan, koji je - temeljeci se na sovjetskoj ekonomskoj pomoci - predvidao brz drustveno- ekonomski razvoj. Podrzavljenje industrije i trgovine zavrseno je 1948. godine. Raskid sa Sovjetskim Savezom koji se dogodio 1948. doveo je do teskih ekonom- skih teskoca. Jugoslovensko rukovodstvo moralo je da dä politicki odgovor na raskid: pocev od 1949. postupno je uvedeno radnicko samoupravljanje. Jugoslovenskom rukovodstvu je uspelo da u svojstvu rezultata dugih pregovora pribavi ekonomsku i vojnu pomoc od zapadnih sila. 372
