A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Gradanska opozicija je odustala od ucesca na izborima, te su se zbog toga gumene loptice uz ciju je pomoc - zbog visoke nepismenosti - obavljeno glasanje, mogle uba- citi i u tzv. „coravu kutiju” koja se nalazila pored glasacke kútije Narodnog fronta. ízbori za Ustavotvornu skupstinu odrzani su 11. novembra 1945. sirom Jugoslavije, a na kojima je Narodni front odneo apsolutnu pobedu. Ustavotvorna skupstina je svoju prvu sednicu odrzala u Beogradu 29. novembra 1945, na kojoj je anonsirana deklaracija o proglasenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. III Savezna skupstina Jugoslavije i Narodna skupstina Republike Srbije su u periodu izmedu 1945. i 1955. donele citav niz zakona i uredbi kője su bile usmerene ka radi- kalnoj izmeni imovinskih odnosa. Sa najvecim efektom medu njima - kako za rezim tako i za gradane - bili su zakoni 0 agrarnoj reformi i kolonizaciji, kao i Zakón o konfiskaciji imovine i o izvrsenju kon- fiskacije iz 1945, Zakón o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeca koji je donet 1946, odnosno Zakón o poljoprivrednom zemljisnom fondu opstenarodne imovine 1 o dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama, koji je donet 1953. IV Jedan od najociglednijih probléma nőve Jugoslavije koji je zahtevao hitno resenje bio je onaj u vezi agrarne reformé: zakón koji se odnosio na ovo pitanje donet je u avgustau 1945. Zakonu se narocito protivila katolicka crkva, posto je on propisao podrzavljenje njenih poseda: svojepoglede na to ona je objavila u tzv. pastirskom pismu, sto je ubrzo dovelo do pogorsanja odnosa izmedu katolicke crkve i komunistickog rezima. Zakón o agrarnoj reformi je nadalje propisao i podrzavljenje nemacke imovine, imovinu preduzeca i finansijskih ustanova, dók je u vlasnistvu poljoprivrednika mogao da ostane zemljisni posed u velicini od 34 katastarska jutra obradive zemlje - zemljisne povrsine kője su premasile ovu granicu su podrzavljene. Deo nacionali- zovanog zemljista su dobili tzv. agrarni interesenti, a njegov drugi deo pák drzavna poljoprivredna dobra. Tokom kolonizacije su ljudi iz poljoprivredno pasivnih krajeva Jugoslavije naseljeni u Vojvodinu, a znacajan deo njih bili su bőrei narodnooslobo- dilacke vojske i partizanskih odreda: pretezan deo njih je dobio imovinu izbeglih, odnosno deportovanih Nemaca. V Nakon rata u Jugoslaviji su se latili izgradnje novog pravosudnog sistema. Sudski sistem Vojvodine koji je oformljen tokom 1945. godine predstavljali su Vrhovni sud Vojvodine kao i mreza okruznih i sreskih sudova. Rukovodstvo Narodnog suda Sencanskog sreza imenovano je 8. maja 1945. na zajednickoj sednici sencanskog Sreskog i Gradskog Narodnog odbora, a njega su cinili predsednik dr Dimitrije Beslin, te sudije dr Kalman Sec i dr Dobrivoj Savic. Jurisdikcija Narodnog suda Sencanskog sreza obuhvatala je teritoriju Ade, Kanjize, Martonosa, Mola, Horgosa i Sente. Sreski narodni sudovi su u prvom stepenu postupali u predmetima rekviriranja i zaplene imovine, laksim krivicnim predmetima, kao npr. u krivicnim delima sabotaze, ali su u njihovu nadleznost spadali i parnicni gradanski predmeti, kao i predmeti proglasenja lica za umrla u vanparnicnom postupku. Sreski narodni sudovi vodili su i katastarsku evidenciju. 370
