A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

KONSOLIDACIJA TITOVE JUGOSLAVIJE (1945-1955)

I Sovjetska Crvena armija i jugoslovenske partizanske jedinice su u oktobru 1944. ovladale celokupnom teritorijom Vojvodine. Jugoslovenske vlasti su izmedu 20. oktobra 1944. i 15. februara 1945. u Banatu i Backoj uvele vojnu upravu. Nakon toga ozivljena je civilna javna uprava, cije se organizovanje odvijalo na osnovu Odluke o privremenoj organizaciji i delokrugu rada Narodnooslobodilackih odbora na teritoriji Vojvodine.

Na osnovu saveznog Zakona o narodnim odborima gradova i gradskih opstina iz 1946. Narodni odbori predstavljali su organe drzavne vlasti.

Osnivacka skupstina Narodnooslobodilackog odbora Sencanskog sreza odrzana je 9. februara 1945. Na prvoj redovnoj sednici - 20. januara 1945. - obrazovana su i odeljenja koja su delovala u okviru Sreskog narodnooslobodilackog odbora.

Narodnooslobodilacki odbor grada Sente osnovan je 14. februara 1945.

Organizaciono ustrojstvo Narodnih odbora vise je puta menjano uperiodu izmedu 1946. i 1955. posredstvom zakona i uredbi.

II Nakon II svetskog rata bilo je potrebno - u smislu sporazuma Tito-Subasic sklo- pljenog na ostrvu Vis tokom rata, juna 1944 -urediti pitanje drzavnog ustrojstva Jugo- slavije. Kao deo sporazuma je 7. marta 1945. oformljena prelazna vlada Demokratske Federative Jugoslavije mesovitog sastava. Nakon rata je na III zasedanju AVNOJ-a - kője je odrzano od 7. do 10. avgusta 1945 - ovo telő sebe proglasilo za privremenu narodnu skupstinu.

Privremena narodna skupstina je 10. avgusta 1945. izglasala Zakón o birackim spiskovima, po kojem je birackim pravom raspolagala svaka muska i zenska osoba koja je navrsila 18 godinu zivota. Zakón je propisao i to od koga ce biracko pravo biti oduzeto, a medu te osobe su se ubrajali: clanovi okupacionih trupa i njihovi domaci pomagaci, oni koji su se aktivno borili protiv jugoslovenske Narodnooslobodilacke vojske i njenih saveznika, politician, vojnici i policajci u sluzbi okupatora, te oni koji su svoja gradanska prava izgubili na osnovu sudskih presuda.

U smislu cl. 4 Zakona o birackim spiskovima narodna vlada Srbije je 23. avgusta 1945. donela uredbu o onim organizacijama kője su proglasene za neprijateljske, a od cijih je clanova biracko pravo takode bilo oduzeto. Uredbom su za neprijateljske organizacije madarskog porekla proglasene Partija strelastih krstova, Imredijeva Partija madarske obnove, Turanski lovci, Madarski kulturni savez Juznih krajeva i Madarski kulturni savez Banata.

Vlasti su ucinile sve da biracko pravo oduzmu od svih onih koji bi umesto Narod- nom frontu svoje glasove dali gradanskoj opoziciji. Zainteresovani su u slucaju odu- zimanja glasackog prava zarad pravnog leka mogli da se obrate sreskim odborima, no sudovi su tek u neznatnom broju slucajeva njima dali za pravo: u najvecem broju slucajeva su potvrdivali od strane Narodnih odbora doneti gubitak gradanskih prava.

369