A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

pisma. Na molbu beogradske ambasade rok je produzen, posto su prijavu do prvobit- nog róka podnela svega 4 madarska drzavljanina sa teritorije Jugoslavije, no cak su i tako posredstvom inostranih poslanstava prispele sveukupno 24 prijave (iz Belgije npr. jedna), dok je ukupan broj prijava bio 8500.

Obrada podataka je vrsena intenzivnim tempóm, posto je na zahtev Ministarstva inostranih poslova trebala da bude dovrsena do 1. januara 1949, u cemu se nesto kasnije, pocetkom februara, i uspelo. Obradu i sumiranje prispelih podataka obav- ljalo je IV/b odeljenje Ministarstva finansija, Glavno odeljenje za medunarodne finansije.367 Pokusalo se sa poveravanjem posla iskusnoj gardi finansijskih strucnjaka, koja je iskustva stekla u popisu imovine u Cehoslovackoj, no u tome se uspelo samo delimicno, pa je tako trebalo angazovati i „neiskusnu spoljnu okazionu radnu snagu”. Rad je nadalje otezavalo i to sto je kod „veceg dela” prijava prezentovanje podataka bilo toliko manjkavo da je putem poste trebalo traziti dopunu. Zbog raznorodnih razloga manjkavih, u mnogim slucajevima neupotrebljivih, odnosno s kasnjenjem prispelih podataka, rekapitulacija madarskih dobara u Jugoslaviji je sadrzavala po- datke iz svega 8 303 od ukupno 8 500 prijava.368

Zavreduje da zakratko izvrsimo uvid u aspekte izracunavanja povezanih sa utvr- divanjem madarske imovine. Prijava se odnosila na sledece imovinske predmete: nekretnine, pokretnosti, akcije i obveznice, potrazivanja razlicitog tipa, odnosno madarska dugovanja prema jugoslovenskim poveriocima. Nezavisno od toga sa kojom ce tezinom mod da budu reprezentovani zahtevi pojedinih madarskih drzavljana na buducim raspravama, te od toga kakva je „snaga” pravne osnovice potrazivanja, pokretna i nepokretna imovina fizickih lica bila je svrstana u 7 kategorija:

1. Dobra starosedelaca (ziveli su na teritoriji Jugoslavije pre aprila 1941, najjaci zahtev);

2. Dobra osoba koje nisu starosedeoci (naselile su se na podrucju danasnje Jugoslavije nakon aprila 1941, slabiji zahtev);

3. Dobra dvovlasnika (mahom su jós u posedu svojih zemljisnih dobara, jak zahtev);

4. Madarska dobra u srodnickim rukama (srodnik je jugoslovenski drzavljanin, jak zahtev);

5. Besplatna dotacija (slab pravni osnov, posto su, iako ne u svim slucajevima, dobili nekretnine oduzete od jugoslovenskih drzavljana);

6. Stare nekretnine preseljenika (kategorizacija ne postoji);

7. Nove nekretnine preseljenika (kategorizacija ne postoji).

Nakon utvrdivanja ukupne povrsine poljoprivrednih nekretnina je po granama obrade, te po osnovu cistog katastarskog prihoda procenjena prometna vrednost pojedinog hektara backe zemlje kao srednja ponderisana vrednost u pengovima

567 MOL KÜM XIX J-l-k-44 279/1948,44 327/1948. Kutija39.; MOL PM XIX-L-l-k-120 826/IV.b.-1948.

Kutija 33. Isto tamo, 305/res-1948.

368 MOL KÜM XIX-J-1-j-JugosIavija- 23/d.-001 433/1/1954. Kutija 27

347