A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
iz 1938. Paralelno sa tim je u utvrdivanje konacnog iznosa ugraden i jedan drugi proracun: u razlicitim valutama dati podaci po granama obrade su na osnovu od strane Madarske nacionalne banke predatih kurseva preracunati u pengove iz 1938. Beleska koja je nacinjena o sumiranju je povodom konverzije istovremeno primetila da se od strane MNB za pojedine valute (kuna, lira, siling) dati kursevi „ne mogu smatrati realnim’j pa zbog toga u slucaju steta izrazenih u tim valutama konverzija nije izvrsena.369 Srednja ponderisana vrednost stambenih zgrada posebno je izracu- navana za 1-4 sobne zgrade, a unutar tih kategorija pák za one u vlasnistvu tzv. sitne burzoazije (zanatlije, trgovci na malo, podoficiri, zeleznicari, postari, itd.) i za one u vlasnistvu inteligencije, kao i stambene zgrade sa vise od 5 sóba. Poslovne prosto- rije trgovaca na malo i zanatlijske radionice uzete su kao po vrednosti ekvivalentne pojedinacnim sobama. Prilikom izracunavanja se poslo od gradevinskih troskova iz 1938, a od toga je odbijeno 40 % kao prosecna amortizacija. Posto stambene zgrade sa vise od 5 sóba, kuce za izdavanje i industrijske zgrade „nisu mogle da budu tipi- zirane” njihova objektivna vrednost nije mogla da bude izracunata, pa su tako samo prijavljene subjektivne vrednosti preracunate u pengove iz 1938, a iznova uz izuzece vrednosti kője su date u kunama, lirama i silinzima. Prilikom sumiranja iz februara 1949. kao osnovica su uzete samo prijavljene, tj. subjektivne vrednosti prijavljenih nekretnina i one su konvertovane u pengove iz 1938. U slucaju akcija emitovanih od strane Jugoslavije na raspolaganju nam je stajao gotovo kompletan materijal, posto je „pretezna vecina” akcionara predala svoje akcije zarad njihovog konvertovanja u akcije kője glase na ime. U kategoriji potrazivanja fizickih lica uspelo se statisticki sumirati samo robna potrazivanja, te potrazivanja po osnovu depozita na tekucim racunima i stednim knjizicama, dók to nije ucinjeno u slucaju potrazivanja u vidu nadnica, potrazivanja vezanih za vreme sluzbe, kao i penzionih potrazivanja. Sacinilac izvestaja je u vezi sa dugovanjima fizickih lica prema Jugoslaviji anotirao tek toliko da je od 8 500 prijavitelja svega 115 lica upisalo svoja dugovanja, pa tako kalkulacije povezane sa ovom stavkom nisu pouzdane. Pokretna i nepokretna imovina pravnih lica koja je ostala u Jugoslaviji takode je mogla da bude sumirana jedino na osnovu prijavljene vrednosti, posto na raspolaganju nije bilo za utvrdivanje objektivne vrednosti kompetentnih bankarskih i privrednih strucnjaka. Naposletku, u ovim prora- cunima jós nisu figurirala obestecenja koja su nakon Prvog svetskog rata, u periodu izmedu 1923. i 1930, te po osnovu Trijanonskog mirovnog ugovora bila dosudena, a izostala u procesima koji su bili pokrenuti pred Mesovitom arbitrazom, premda su ti podaci Ministarstvu finansija stajali na raspolaganju. Na osnovu cl. 250 Trijanonskog mirovnog ugovora madarski drzavljani su pokrenu- li na hiljade parnica protiv Kraljevine Jugoslavije - prvenstveno zbog eksproprijacija zemljisnih poseda izvrsenih zarad agrarne reformé, te drugih pravnih detrakcija, npr. rekviriranja pokretne imovine, njene plenidbe, oduzimanja penzija i drugih prava. Po osnovu ovih potonjih su donete pravosnazne presude, ali njih Jugoslavia nikada nije isplatila. U vezi sa eksproprijacijom zemljisnih poseda, a s obzirom na to da je enormno veliko obestecenje koje je Jugoslavia trebala da isplati moglo da dovede do 369 Isto tarao. 348
