A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
naglasavali da je ovaj zakón o nacionalizaciji „nezavisan od reparacija’j ali nikada nisu objasnili zbog cega su izdali uredbu koja se odnosila na podrzavljenje madar- skih dobara.364 No citirajmo sam clanak koji se odnosi na mirovni ugovor: „Svaka od Saveznickih i Udruzenih Sila ima pravo da zapleni, zadrzi, ili ma kojim drugim merama podvrgne sva ona dobra, prava i interese koji trenutno u vreme stupanja na snagu Ugovora postoje na njihovim sopstvenim teritorijama i da imovinu Madarske ili madarskih drzavljana i takva dobra odnosno prihode od njih po svojoj volji koristi u okviru zahteva koji postoje izmedu nje i njenih drzavljana prema Madarskoj ili ma- darskim drzavljanima, podrazumevajuci ovde novcana potrazivanja, izuzimajuci ipak one zahteve kojima je u smislu drugih clanova ovog ugovora udovoljenoOdnosni clan mirovnog ugovora ujedno je obavezao madarsku vladu da treba da obesteti one kojima su dobra oduzeta po ovom osnovu.365 Madarska vlada, kao sto smo to videli, vec se na februarskim pregovorima suocila sa problemom nedostatka pouzdanih brojcanih podataka o madarskoj imovini koja je ostala u Jugoslaviji. Posto su se jugoslovenske vlasti kruto opirale saopstavanju podataka vezanih za nacionalizaciju, Ministarstvo fmansija je pod rukovodstvom drzavnog sekretata Istvana Vasarheljija 14. jula 1948. pripremilo nacrt uredbe Ministarskog saveta o obaveznom prijavljivanju madarskih dobara. Cilj uredbe je bio da se slicno odnosnim uredbama o prijavljivanju madarskih dobara u Cehoslovackoj i Rumuniji da tacna slika o madarskim dobrima, interesima i vrednostima u Jugoslaviji, nihovom obimu i strukturi. Ministarski savét je prihvatio nacrt 26. avgusta. Uredba vlade br. 9080/1948 koja je objavljena u Madarskom sluzbenom glasniku 2. septembra je pored inkriminisanja (prekrsaj) ucinila obaveznim prijavljivanje na teritoriji FNRJ madarske imovine koja je postojala pre 20. januara 1945, prava i interesa, nezavisno od toga da li su ista potpala pod rekviziciju, nacionalizaciju ili pak neke druge prinudne mere. Pod pojmom „madarske imovine” podrazumevala se ma koja nekadasnja u vlasnistvu, posedu, administraciji ili po ma kom drugom osnovu u pritezanju postojeca dobra lica sa madarskim drzavljanstvom, pravnih lica sa sedistem u Madarskoj, podrazumevajuci pod tim i sve organe madarske drzave i samouprava, ustanova i preduzeca, te crkava i crkvenih korporativa. Dejstvo uredbe protezalo se i na one osobe i njihove naslednike cija je imovina jos i pre uspostavljanja jugoslovenske drzavne uprave bila oduzeta usled rasnog ili politickog progona. Prijava je pocev od 2. septembra trebala da bude podneta u roku od 30 dana na sluzbenom prijemnom obrascu kreditnom departmanu racunovodstva Ministarstva finansija. Popunjavanje obrazaca olaksavao je detaljan instruktivni vodic za popunjavanje.366 Vlada je, slicno cehoslovackom popisu, nastojala da u „otvorenoj forrni” skrene paznju odnosnim licima na uredbu, docim se kod evidentiranja madarske imovine u Rumuniji to odvijalo po tzv. unutrasnjem popisu. Uredba o popisu je oglasena u dnevnim novinama, po selima posredstvom dobosara, odnosno putem radija, dok je Ministarstvo inostranih poslova skrenulo paznju poslanstvima putem cirkularnog 364 MOL KÜM XIX-J-1-2. Sifrovani telegramé Beograd, Ulazni, 28. novembar 1948. 365 Zakoni 1000 godina. Zakón br. XVIII iz 1947. o ratifikaciji Mirovnog ugovora... 366 MOL KÜM XIX-J-l-k-Jugoslavia -23/g-43 028/1948. Kutija 39. 346
