A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Tita i ministra pravde Franje Frola objavljena vladina Uredba o prelasku madarske imovine na teritoriji FNRJ u drzavnu svojinu, datirana 1. avgusta, koja je istoga dana postala i punovazna. Kao sto sam vec ukazivala, ova spram podrzavljenja preduzeta mera bila je jedina koja se izricito odnosila na nacionalizaciju madarske imovine. Uredba je, pozivajuci se vec po osnovu novog Ustava (31. januara 1946.) na cl. 29 Ugovora o miru sa Madarskom, u drzavnu svojinu preuzela svu imovinu, prava i interese madarske drzave, madarskih drzavljana i pravnih lica (udruzenja, drustva i druga pravna lica). U isti mah je proglasila nevazecim svaki pravni postupak koji bi ovo preuzimanje u drzavnu imovinu sprecavao i naredila popisivanje te imovine, prava i interesa.359 360 Podatke o ovoj imovini su u cilju katastarske „preknjizbe” bili obavezni da prikupe Izvrsni odbori sreskih i gradskih Narodnih odbora, a madarski drzavljani su pod pretnjom krivicnog postupka imali obavezu prijavljivanja iste. Mesni narodni odbori su podatke prosledivali Ministarstvu rada FNRJ, dok su ad- ministratori imovine, medutim, ostali mesni Narodni odbori.361 Podrzavljenje madarske imovine je usledilo kao retorzija izazvana napetoscu u odnosima izmedu dve drzave, prouzrokovanom proterivanjem zaposlenih u jugo- slovenskoj ambasadi u Budimpesti, jugoslovenskog odbijanja madarskog zahteva za smanjenje reparacionih isporuka, te prestanka tih isporuka sa madarske strane. Madarski postupci prema Jugoslaviji evidentno nisu predstavljali samostalnu ma- darsku inicijativu, vec organski deo politicke igre Moskve sa Beogradom, te stoga s pravom pretpostavljamo da je do obustave madarskih reparacionih isporuka doslo na sovjetsku sugestiju. Stav madarske vlade je od pocetka bio taj da je jugoslovenska nacionalizacija utemeljena u cl. 29 mirovnog ugovora (VI poglavlje, Ekonomske odredbe) bazirana na pogresnom tumacenju doticnog clana i da predstavlja njegovo krsenje. U vezi sa tim je vec ranije doslo do stupanja na principijelno stanoviste da se pod postupak regulisan cl. 29 mogu podvesti samo ona dobra koja su kao neprijateljska imovina sekvestrirana ma gde, pa tako i u Jugoslaviji. Napominjemo da bi ovakvo tumacenje omogucilo prenos pokretne imovine proteranih madarskih javnih cinovnika, odnosno i s njim povezano obestecenje. Kao sto je to Ministarstvo inostranih poslova u svom telegramu beogradskom ambasadoru od 10. novembra 1948. formulisalo: „Clan 29. Ugovora o miru odnosi se samo na ona dobra koja su pod prinudne mere potpala zbog ratnog stanja i ne omogucuje njihovo preuzimanje u drzavnu svojinu.”362 Prema ambasadoru Santou izdavanjem ove uredbe jugoslovenska vlada „stvorila je potpuno novu situaciju u pitanju reparacija”, posto je u drzavnu svojinu preuzela madarska dobra cija je vrednost bila znatno veca od reparacione svote (70 miliona dolara). Zbog toga po njegovom misljenju jugoslovenska vlada „u pogledu Madarske ne moze pretendovati na dalju naplatu reparacija”.363 Tokom spóra Jugosloveni su sve do kraja 359 Sluzbeni list FNRJ br.91, 23. oktobar 1948. 3611 Madarski tekst uredbe pogledati u: MOL KÜM XIX-J-4-a-107/pol.-1948. Kutija 3. Podatke iz jugoslovenskog popisa ne znamo. 361 MOL PM XIX-L-l-k-64 222-ju/3 -1958. Kutija 158. 362 MOL KÜM XIX-J-4/a-Beograd TÜK-473/biz. 1948. Kutija 2. 363 MOL KÜM XIX-I-4/a-113/pol.-1948. Kutija 3. ; MOL KÜM XIX-J-1-j-Jugoslavija-23/g-269-1948. Kutija 27. 345
