A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
stalno stanovali na ponovo prikljucenim podrucjima Juzne regije. [...] Od na osno- vu ovoga clana ponovo pribavljenog, odnosno stecenog madarskog drzavljanstva Ministar unutrasnjih poslova moze u roku od pet godina od stupanja na snagu ovog zakona retroaktivno sa 11. dánom meseca aprila godine 1941. lisiti istog onoga ko se za vreme otrgnuca svojim neprijateljskim ponasanjem tesko ogresio protiv interesa madarske nacije”.299 Na osnovu izvestaja Ureda za statistiku iz 1946. medu 267 340 iz susednih drzava proteranih i iz njih iz ma kojeg razloga izbeglih osoba, njih 84 880 je prispelo iz Jugoslavije.300 S pravom pretpostavljamo da su gotovo bez izuzetka sve one bile ma- darski drzavljani. Kao sto je poznato, Sporazumom o primirju Madarska se obavezala da stavi van snage sva zakonodavstva i anektiranja koja su deklarisala prikljucenje teritorija Cehoslovacke, Rumunije i Jugoslavije Madarskoj, a medu njima i Zakón br. XX iz 1941, koji je, kao sto smo to videli, sadrzao i zakón koji se odnosio na drzavljanstvo. Izvrsenje ovoga predstavljala je od strane Privremene nacionalne vlade 17. marta 1945. izdata uredba UP (Uredba Premijera) 526/1945, koja je stavila van snage zakone koji su bili povezani sa ponovnim prikljucenjima u periodu 1938-1941, a medu njima i zakón koji se odnosio na drzavljanstvo.301 Saobrazno cl. 26. novog Zakona br. LX iz 1948. „sa vaznoscu pocev od 20. dana meseca januara 1945. madarskim drzavljanima priznaju se oni bivsi madarski drzavljani koji su svoje madarsko drzavljanstvo izgubili sledstveno odredbama u Moskvi 20. dana meseca januara godine 1945. sklopljenog i u Zakón br. V iz 1945. uvrstenog Sporazuma o primirju, ukoliko im je stalno prebivaliste kako dana 1. meseca januara godine 1948. tako i prilikom stupanja na snagu sadasnjeg zakona bilo u Madarskoj.” Dejstvo zakona obuhvatalo je u smislu tamo pomenutih pravnih propisa i osobe koje su izgubile madarsko drzavljanstvo, te osobe koje su pale u ratno zarobljenistvo, deportovane, odnosno sa teritorije Madarske na odlazak zbog svog socijalistickog (komunisti, socijaldemokrate), antifasistickog ili demokratskog stava prisiljenebivse madarske drzavljane, koji su se nakon 1. januara 1948, ali unutar sest meseci racunatih „od prestanka razloga za prinudnu odsutnost”, naselili na teritoriji tadasnje Madarske.302 Jugoslavia je vec 1944. kolektivno lisila svog drzavljanstva nemacku manjinu (izuzev onih njenih clanova koji su bili aktivni ucesnici partizanskog pokreta) i proterala sa svoje teritorije one madarske drzavljane koji su se nakon aprila 1941. naselili u Vojvodinu, ili koji su se nakon toga tamo odselili. Osobeno su, dakle, prosirili izvrsenje tacke 2. u Moskvi potpisanog Sporazuma o primirju (20. januar 299 Zakoni 1000 godina. Zakón br. XX iz 1941. Madarske svete krune o ponovnom prikljucenju i ujedinjavanju sa drzavom ponovo prikljucenih oblasti Juzne regije [on4ine] www.1000ev.hu/index . php?a=38tparam=8173. [20. septembar 2012.] 3011 U Madarskoj je tada boravilo 97 520 izbeglih lica iz Rumunije, 70 150 izbeglih lica iz Cehoslovacke, 14 840 izbeglih lica iz Podkarpatja, te 30 izbeglih lica iz Austrije. U 1947. je bilo evidentirano 247 hiljada izbeglica. Enike A. Sajti: Impériumváltások, revízió, kisebbség. Magyarok a Délvidéken 1918-1947. Budapest, 2004, Napvilág Kiadó, str. 347. 301 Népszava, 29. mart 1945. str. 5. 3(12 Zakoni 1000 godina. Zakón br. LX iz 1948. o madarskom drzavljanstvu [on-line] www.1000ev.hu/ index.php?a=38íparam=8342 [10. septembar 2012.] 328
