A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
1945.), koja je propisala samo udaljavanje drzavnih cinovnika, posto je obavezala Madarsku da ,,sa od nje okupiranih teritorija Cehoslovacke, Jugoslavije i Rumunije povuce sve madarske trupe i cinovnike iza granica Madarske koje su postojale pre 31. decembra 1937.”303 Njihov eventualni prijem u jugoslovensko drzavljanstvo bio je, dakle, unapred iskljucen. Clan 15. od strane Privremene narodne skupstine Demokratske Federativne Jugoslavije 23. avgusta 1945. usvojenog Zakona o drzavljanstvu omogucio je da se lise drzavljanstva „pripadnici onih naroda cije su drzave u ratu bile neprijatelji Jugoslavije, a koji su se, za vreme rata ili i pre rata, svojim nelojalnim postupcima protiv narodnih i drzavnih interesa ogresili o duznosti jugoslovenskog drzavljanina.” No bilo je moguce listiti drzavljanstva i onog jugoslovenskog drzavljanina koji je svojim delima u inostranstvu tokom rata ili posle rata nanosio stetu narodnim i drzavnim interesima Jugoslavije, odnosno odbio izvrsenje gradanskih duznosti. Naturalizovani drzavljani mogli su biti liseni njihovog drzavljanstva ukoliko su isto pribavili putem laznih podataka, ukoliko su svesno precutali vazne okolnosti, ili ako ih je u roku od 5 godina nakon sticanja drzavljanstva sud osudio zbog krivicnih dela ili zbog povrede narodnih, odnosno drzavnih interesa.304 Drzavljanstva su bili liseni i oni oficiri i podoficiri Jugoslovenske Kraljevske Vojske koji se u roku od dva meseca nisu vratili u drzavu i koji su dobrovoljno ostali u inostranstvu.305 Predsednistvo Narodne skupstine Federativne Narodne Republike Jugoslavije je 5. jula 1946, pozivajuci se na u meduvremenu usvojeni Ustav, nekolikim dopunama potvrdilo Zakón o drzavljanstvu iz 1945, ali se stavke za oduzimanje drzavljanstva, medutim, nisu promenile, te se ni modifikacije iz decembra 1948. nisu odnosile na ovo pitanje.306 Nazalost, ne raspolazemo cak ni pribliznim podacima o tome koliko je jugoslovenskih drzavljana madarske nacionalnosti bilo liseno njihovog drzavljanstva. Madarska je povodom eksproprijacija i nacionalizacija madarske imovine imala teske finansijske rasprave ne samo sa Jugoslavijom, vec i sa Cehoslovackom i Ru- munijom.307 U smislu cehoslovacko-madarskog sporazuma o razmeni stanovnistva 303 Ignác Romsic, ur.: Sporazum o primirju izmedu Saveznickih sila i Madarske. Moskva, 20. januar 1945. Magyar Történeti Szöveggyűjtemény 1914-1999. I kötet. Budapest, 2000, Osiris Kiadó, str. 379. 31,4 Sluzbeni list, broj 64, 28. avgust 1945, str. 625-626. I ovim putem izrazavam zahvalnost Istvanu Fodoru sto mi je stavio na raspolaganje primerke jugoslovenskog Sluzbenog liste, koji se odnose na drzavljanstvo. 305 Isto tamo: str. 625, 628. 306 Sluzbeni list, broj 54, 1. jul 1946, str. 627.; Sluzbeni list broj 105. Jugoslovensko drzavljanstvo je bilo jedinstveno i u pravnom smislu se sastojalo od dva podjednaka dela, saveznog i republickog drzavljanstva. Jugoslovenski drzavljani su pri tome mogli da poseduju samo jedno republicko drzavljanstvo. 307 Sveobuhvatan rad o istorijatu eksproprijacije i nacionalizacije madarske imovine u Cehoslovackoj prvi je napisao István Gaucik iz Gornje Ugarske, pod nazivom „A csehszlovákiai magyarság gazdasági státuszvesztése”. Doktorska disertacija, Budapest, 2011. Eksproprijaciju madarske imovine u Rumu- niji obradio je, odnosno objavio s njom povezane relevantne spise Gabor Vince u delu pod nazivom „Magyar vagyon román kézen. Dokumentumok a romániai magyar vállaltok, pénzintézetek második világháború utáni helyzetéről és magyar-román vagyonjogi vitáról.” (Csíkszereda, 2000, Teleki László Intézet - Pro-Print Könyvkiadó). Rád se moze náci i na Internetu na sledecoj web-adresi: http://www . adatbank.transindex.ro/cedula.php?kod=34 329
