A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
daleko da krvozedne ustaske ubice koji su slucajno bili duhovnici poistovecuju sa progonom crkve. Gospoda biskupi junacki govore o tome da su spremni na bitku, cak i tada ako treba da plate svojim zivotima. Protiv koga se to oni spremaju za borbu? Naravno, protiv narodne vlasti, protiv tekovina narodnooslobodilacke borbe, protiv nőve Jugoslavije - drugim recima protiv ogromne vecine naroda Jugoslavije.”240 On nadalje opisuje kako su pojedini popovi i redovnici za vreme rata - narocito u Hercegovini - otvoreno stali na stranu okupatora. Te crkvene licnosti je sustigla ruka „revolucionarne pravde”: „Oni su, naravno, izginuli zajedno sa ustasama i Nemcima i to sad gospoda biskupi nazivaju progonom crkve.”241 On opisuje i ulogu crkve u ratnim zbivanjima u Bosni i Hercegovini: Zasto su upravo Bosna i Hercegovina dale najveci broj ustaskih voda i ubica? Pavelic i mnogi njemu slicni isii su u skole kojima su rukovodili redovnici. Bosansko hercegovacke redovnicke skole i gimnazije usadile su mrznju protiv Hrvata, Srba i Mu- hamedanaca. Franjevci i redovnicke skole usadili su u Bosni i Hercegovini strahovitu mrznju u srce hrvatskog naroda: onu strahovitu mrznju ciji su se rezultati ispoljili pod kriminalnim zlikovcem Pavelicem. Onaj divni narod u Hercegovini i Bosni je zaveden i bio je podstican na one strasne zlocine, kője ce nasi narodi pamtiti dók bude sveta. Mnogi od onih koji su ga zaveli dospeli su pred narodno pravosude, a takve sada zele da brane gospoda biskupi.”242 On dalje ukazuje na „rusilacko” delovanje pastirskog pisma, kője, po njegovom misljenju, „sprecava smirivanje nase domovine”, jer „... raspiruje mrznju medu nasim narodima, narocito onda ako je iscitavaju duhovnici sa ustaskim uverenjem: ako na vreme ne sprecimo ovu stetnu propagandu to ce izazvati nemir u redovima nasih naroda.”243 On u nastavku istice: nije istina da se u Jugoslaviji progoni crkva. „Najbolji dokaz da se u Jugoslaviji ni na koji nácin ne progoni crkva je táj sto su autori pastirskog pisma na slobodi i da do sada niko nije sprecio njihovo destruktivno delovanje.”244 On pretpostavlja da svi clanovi katolickog klera koji deluju u drzavi ne misle onako kako je to formulisano u pastirskom pismu: „Znam da su oni uvideli strahovite greske proslosti i da su ubedeni u to da crkva sada jós vise no ikada ranije ima obavezu da oglasava mir i bratstvo medu narodima. Znam da su mnoge duhovnike i monahe duboko pogodile nesrece naseg naroda i znam da oni zele zajednicki da napreduju sa nasim narodima.”245 On saopstava da je na pregovorima sa rukovodstvom katolicke crkve izrazio zelju da crkva ostane lojalna növöm rezimu, kao i da namerava da na miroljubiv nácin 240 O pastirskom pismu - A pisztorlevélről. Magyar Szó, godina: II br. 248, 26. oktobar 1945. str. 1. 241 Isto tamo. 242 Isto tamo. 243 Isto tamo. 244 Isto tamo. 245 Isto tamo. 294
