A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
uredi odnos izmedu crkve i drzave. U vezi sa tim je dao i izjavu da se nece mesati u slobodu veroispovesti i da se nece sprecavati delatnost crkve koja je korisna za narod. Na kraju je napisao ovo: „Ne bih zeleo da se to shvati kao pretnja, ali sam duzan da upozorim da postoje zakoni koji zabranjuju sejanje sovinizma i razdora i ugrozavanje tekovina ove velike oslobo- dilacke borbe. Te zakone mora postovati svako ko zeli dobro svojoj zemlji.”246 Tito u svojoj kritici pastirskog pisma nije optuzio hrvatsku katolicku crkvu nicim manjim do time da je onabila inicijator gradanskog rata koji se vodio na jugosloven- skom prostoru izmedu 1941. i 1945, te da je onabila glavni podstrekac ratnih zlocina koji su bili pocinjeni od strane hrvatskih ustasa. Premda je ovaj ostri retoricki ispad prvenstveno bio usmeren protiv hrvatskog klera, on je predstavljao upozorenje svim crkvama koje su delovale na teritoriji Jugoslavije. Razdvajanje crkve od drzave je potvrdeno i ciánom 25. jugoslovenskog Ustava koji je stupio na snagu 31. januara 1946.247 U nastavku slucaja je 18. septembra 1946. uhapsen nadbiskup Stepinac, a ubrzo je i izveden pred sud. Na kraju montiranog procesa koji je protiv njega voden on je osuden na sesnaestogodisnju zatvorsku kaznu. Nakon pet godina robijanja - u svoj- stvu gesta ucinjenog prema katolickoj crkvi i Zapadu - on je osloboden 5. decembra 1951. Versku sluzbu nakon toga vise nije dobio, umro je 1960. godine. Verovatno kao posledica slucaja Stepinac, mada iznenadujuca cinjenica da su diplo- matske veze Vatikana i Jugoslavije - nakon oslobadanja biskupa Stepinca - prekinute tek 1952. godine: time je kao poslednja medu socijalistickim drzavama - u narednih 14 godina - i Jugoslavia prekinula sluzbene veze sa papskom drzavom. Jugoslovenska komunisticka vlast ucinila je sve zarad toga kako bi smanjila uticaj vere na narodne mase, odnosno kako bi potisnula delovanje crkava. U ideoloskoj borbi protiv vere i crkava isticale su se „pesnice revolucije”, Komunisticka partija Jugoslavije i partijski komiteti. I na sednicama sencanskog sreskog partijskog komiteta je vise puta bilo reci o na- stupu protiv delovanja crkve, a na sastanku koji je odrzan 20. februara 1952. culo se sledece: „...Posto je dnevni red usvojen, drug Farkas [Nándor] podnosi referat po prvoj tacci. On istice da crkva deluje i van crkvenih okvira. Da je njen uticaj na omladinu jak, na- rocito na salaskim mestima. Izvestan broj clanova partije podleze uticaju crkve, zbog slabog rada sa njima. Crkveni odbori rade sve jace i aktivnije. Reakcionarni elementi u crkvenim odborima rade na ostvarenju programa crkve i preuzimaju nase metode. Organizuju horove od omladinaca, trazeci siru platformú delovanja, dok mi crkvu ne tretiramo kao politicko pitanje. Sekte se povezuju sa reakcionarnim elementima. Ovo je 246 Isto tamo. 247 Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Sluzbeni list FNRJ, 1946. br. 10. 295
