A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
drzave seljacke zadruge su dosle do 37 158, drzavna poljoprivredna dobra do 354 799, a ustanove i preduzeca do 41 655 hektara zemlje.130 Medu vojvodanskim agrarnim interesentima do zemlje su dosle 96 864 porodice, od toga 48 325 porodica pre agrarne reforme uopste nije ni imalo imanje. Prilikom kolonizacije u Vojvodinu je ukupno prispelo 37 616 porodica kolonista iz drugih delova Jugoslavije. Od tog broja su 26 963 porodice (72%) sa ukupno 162 447 osoba bile srpske nacionalnosti, 6696 porodica (18%) sa 40 176 lica crnogorske naci- onalnosti, dok su ostatak od 10 % cinili Makedonci, Hrvati, Slovenci i Muslimani.131 Prilikom kolonizacije u backo Potisje nisu prispele znacajnije mase naseljenika: ovde su se uglavnom vratili oni kolonisti kojima je imanja dodelila jos stara Jugoslavia. Agrarna reforma i kolonizacija su formalno okoncane uredbom savezne vlade od 22. decembra 1947. Savezna komisija koja je upravljala agrarnom reformom i kolo- nizacijom je ukinuta uredbom jugoslovenske vlade datiranom 28. aprila 1948: njenu likvidaciju i neresene zadatke preuzelo je savezno Ministarstvo poljoprivrede.132 Pripreme za deobu zemlje su u rano prolece 1946. uveliko tekle i u Senti: „... rasprave o eksproprijaciji zemlje su u Senti vec potpuno zavrsene. Resenje je doneto i na veliki broj zalbi. Konacne sudske odlukc vec su prispele za tri cetvrtine od 585 zalbi. U gradu se ukupno prijavio 3651 agrarni interesent, medu kojima je 280 Srba, aostali su Madari. Medu agrarnim interesentima 726 je ucestvovalo u narodnooslobodilackim borbama, zemlju je zatrazilo 16 porodica poginulih boraca, dok broj interesentnih porodica ciji su srodnici postali zrtve fasistickog terora iznosi 62. Medu 3651 agrarnim interesentom 825 porodica ukupno ima 2044 katastarska jutra. Sekcija za katastar na osnovu zemljisnih knjiga vrsi uporedivanje na pojedinim parcelama. Ovaj posao se suceljava sa ogromnim teskocama, jednim delom zbog losih vremenskih prilika, a drugim delom zbog toga sto najvecem broju zemljoposednika zemlja lezi u 3-4 dela, te se, desava i to da nepokretnost pojedinih vlasnika zemlje je u 7-8 komada. Gradska sekcija za katastar ce, medutim, uprkos nastalim poteskocama ubrzo zavrstiti svoj rad. Pored toga, sekcija za katastar obavlja izuzetno tezak i odgovoran posao i u vezi sa uspostavljanjem novih salasarskih centara. Uspostavljanjem novih salasarskih centara ona zeli da omoguci da kuce vlasnika zemlje budu sto blize njihovim zemljisnim po- vrsinama. Mesni narodni odbor ucinice sve kako bi deoba zemlje u sencanskom ataru bila izvrsena sto pre, te kako bi zemlju dobili siromasi koji su dosadasnjim postenim radom dokazali da su je zasluzni.”133 130 Gacesa, L. Nikola: Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1945-1948. Novi Sad, 1984, str. 366-367. (Nadalje: Gacesa) 131 Krsev, N. Boris: Uporedne karakteristike agrarnih reformi u Vojvodini u XX veku [online]. Novi Sad, 2011, str. 125-126. http://kpolisa.com/KP16/PDF16/kpl6-II-2-BorisKrsev.pdf 132 Gacesa: cit. delo, str. 119. 133 Katastarski ured obavlja nadljudski posao u pripremi parcelacije i podizanja novih salasa - Emberfeletti munkát végez a mérnöki hivatal a parcellázás előkészítésével, és az új tanyaközpontok létesítésével. Magyar Szó, godina: III, 2. mart 1946. br. 52, str. 5. 257
