A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Seljaci bezemljasi i mali posednici koji su dosli do nekoliko jutara nisu dugó mogli da uzivaju u tzv. „izaplaudiranoj zemlji”, posto je obrada iste dosla u koliziju sa brojnim teskocama: parcele su bile isuvise udaljene od mesta stanovanja agrarnih interesenata, nedostajali su za zemljoradnju neophodne adekvatne alatke i poljopri- vredna sredstva, zaprezna stoka. Oni koji su dobili zemlju nisu bili izuzeti od placanja poreza i obavezne isporuke poljoprivrednih proizvoda. S druge strane oni nisu mogli da participiraju u socijalnim dotacijama, npr. u decjem dodatku, ali nisu mogli da se zaposle ni u drzavnim preduzecima - ta oni su imali zemlju! To nije bilo slucajno, buduci da je rezim stremio ka podrustvljavanju poljoprivrede. Prvi korák utómé bio je táj da je seljastvobilo naterano u zadruge. Pod uticajem svega toga jednim delom je povecan broj onih koji su stupili u zadruge - tője narocito bilo karakteristicno za koloniste. Starosedeoci su - narocito tokom 1948. - radije vratili zemlju, odustali od nje i postali fabricki radnici - zemlju su u takvim slucajevima dobila drzavna poljoprivredna gazdinstva. V. DELOVANJE JUGOSLOVENSKE, SRPSKE I VOJVODANSKE MREZE SUDOVA 1ZMEDU 1945. I 1954. Nakon svrsetka rata u svim federalnim jedinicama se krenulo sa izgradnjom novog pravosudno - sudskog sistema. Ovo je prvenstveno znacilo formiranje mreze redov- nih, gradanskih sudova. Na saveznom nivou je oformljen Vrhovni sud FNRJ. U svim centrima federalnih jedinica - Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Titogradu, Skoplju i Növöm Sadu - stolovao je po jedan Vrhovni sud odnosne federalne jedinice. Izuzetak je predstavljala Autonomna oblast Kosova i Metohije. Na teritoriji federalnih jedinica oformljeni su okruzni i sreski sudovi. Nakon prestanka vojne uprave i u Vojvodini je moglo da dode do otpocinjanja izgradnje nőve pravosudne mreze. Na osnovu Zakona o uredenju narodnih sudova,134 donetog 1945. na nivou federacije, predsednistvo Glavnog narodooslobodilackog odbora je na svojoj sednici odrzanoj 27. aprila 1945. koncipiralo Uputstvo o uredenju narodnih sudova u Vojvodini,135 cije su vaznije stavke bile sledece: > Pravosudni sistem cine Sreski i Okruzni sudovi, te Vrhovni sud Vojvodine; > Narodni sudovi presuduju u gradanskim procesima, kao i u onim krivicnim procesima koji ne spadaju u delokrug rada vojnih sudova; > Narodni sudovi predstavljaju samostalne organe narodne vlasti, a svoje presude donose slobodno i samostalno „u ime naroda”; > Sudski pretresi su bili javni Stavke kője su se odnosile na sreske narodne sudove bile su pák sledece: 154 Sluzbeni list FNRJ, 1945. br. 67. 135 Sluzbeni list Vojvodine, 1945. br. 1. 258
