A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
ran, da je moj sin stari-borac, dobrovoljac iz 1943 g., da sam star, napacen covek bez igde icega, da sam opste priznati ekonomski strucnjak sa najboljim rezultatima, da sam se nastanio na zemlji i tako raspolazem svim preduslovima za ostavljanje jednog maksimuma.”125 Magyar Szó je u svom broju od 13. januara 1946. doneo poucan izvestaj o prvoj javnoj raspravi o agrarnoj reformi koja je odrzana u Senti, a koja i sa distance vece od sezdeset godina veoma dobro prikazuje „uzvisenu” atmosferu svenarodnih rasprava na kojima je uspaljena masa donosila stvarne narodne presude. Prema clanku, do 3. januara 1945. se u svojstvu agrarnih interesenata javilo 3311 zemljodelaca i sitnih seljaka sa ukupno 11 585 clanova njihovih porodica. On ukazuje: „Veliki deo onih koji su dosli do zemlje prispeo je iz redova madarske sirotinje, sto znaci da su od uspostavljanja Jugoslavije sada po prvi put u istoriji priznata prava madarskih radnika, koji zive ovde, na vlasnistvo nad zemljom. Madarima u mladoj Jugoslovenskoj [Federativnoj] Narodnoj Republici ne prete proterivanjem, vec im daju prava u ruke, zemlju i osiguravaju slobodnu upotrebu nacionalne kulture.”126 Prema clanku, prva rasprava o izvlascivanju odrzana je 9. januara 1945. u prepod- nevnim casovima u Velikoj vecnici sencanske Gradske kuce, a na kojoj se pojavilo vise od 1000 agrarnih interesenata. Na raspravi se odlucivalo o nekretninama Lazara Bajica, dr Branka Pecarskog, supruge Henrika Luzenskog, Mihalja Rudica, Florijana Durcika, Jozefa Dinke, lse Pecarskog, Miladina Lalica i sencanske rimokatolicke verske zajednice. Hronicar je eksproprijaciju imanja sencanskog zemljoposednika Miladina Lalica zabelezio ovako: „... Nepokretnost Miladina Lalica u velicini od 249 katastarskih jutara figurirala je kao osma tacka rasprave. Komisija konstatuje da se Lalic ne moze smatrati zemljo- radnikom, vec samo jedan njegov sin, Aleksandar, za kojeg je ustanovila da se stalno bavi zemljoradnjom. Stoga predlaze da Aleksandru kao clanu porodice treba ostaviti maksimum, a da ostalo treba eksproprisati. Miladin Lalic se rasrdeno brani:- Ja sam uvek ziveo na salasu i zajedno sa mojim radnicima obradivao zemlju! Agrarni interesenti: - To nije istina! Znamo mi vas vrlo dobro! Steta je ostaviti i 3 hektara!- Nas marsai Tito pravo je dao u ruke onih koji zive od rada svojih ruku! Da je zemlja onih koji je obraduju, to nije prazna fraza, vec dosledan program vlasti naroda - upada u rec jedan mladi radnik. U Sali se razleze zamor odobravanja: - Tako je!- Lalic Miladin je imao dusu da skriva veliku kolicinu zita onda kada u pojedinim delovima drzave stanovnistvo gladuje - oglasava se neko u jednom uglu sale. 125 IAS, F. 121 Narodni odbor opstine Senta. Spisi agrarne reforme iz 1946: predmet Vilmosa Dojca br. 497/1946. 126 Agrarna reforma cini pravdu u sencanskom ataru, gde je deoba imanja bila najnepravednija - Az agrárreform igazságot tesz a zentai határban, ahol legigazságtalanabb volt a birtokmegosztás. Magyar Szó, godina: III, 13. januar 1946. br.10, str. 6. 254
