A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Lalic Velimir, jedan od sinova vlasnika, zeleo bi da nekako olaksa situaciju i izjavljuje da sami birosi (nadnicari - prim, prev.) mogu potvrditi da je njegov otac zemljoradnik.- Sada cemo utvrditi ko je zemljoradnik a ko nije, jer slobodno mozemo da iska- zemo nase misljenje. Mi veoma dobro poznajemo one koji su samo iz luksuza bili zemljoradnici, uzalud i govore! Ljudi, ne dozvolimo da budemo izigrani! - ori se jedan samosvestan glas medu zemljoradnicima.- Nije zemljoradnik - bruji masa i hiljade nogu lupaju ritmicno po podu. Jedan svedok: - Sasipao je i u dzakove na slasu...- To ne znaci da je zemljoradnik! Drugi svedok: - I ja sam video kada je radio...- Lazete! - Vicu na njega agrarni interesenti. Prisutni su na kraju izrekli potpunu eksproprijaciju Laliceve zemlje.”127 Eksproprijacija zemljisnog poseda sencanske katolicke verske zajednice zbila se ovako: „Poslednja tacka rasprave bila je odluka o nepokretnostima sencanske rimokatolicke verske zajednice. Verska zajednica ima 258 jutara i 619 kvadratnih hvati oranica i 7 jutara i 1256 kvadratnih hvati obradive zemljisne povrsine. Komisija ustanovljava da verska zajednica nije udovoljila obavezi preciznog prijavljivanja, te da je tako zelela da obmane narodnu vlast. Predsednik upoznaje prisutne da zakón obezbeduje verskoj zajednici maksimum od 10 hektara.- Neka ostane samo groblje! Zivela agrarana reformál - odusevljeno vice masa.- Zakón obezbeduje 10 hektara... - govori nesigurnim glasom jedan diskutant nezemljoradnik.- Ali jeste li vi ikada poznavali popa koji je uzeo motiku u ruke i radio - pita jedan preteci glas prethodnog diskutanta, koji uvlaci vrat i ostaje duzan za odgovor. Jedan srpski agrarni interesent pozuruje da doda da zarad pravde ovako treba postupiti i sa srpskom verskom zajednicom. Jedan diskutant napominje sledece:- Pojedini popovi deluju u duhu pastirskog pisma ne samo drugde, vec i ovde, u Senti, i ruzno zloupotrebljavaju svoj poziv. Svak zna da je jedna grupa nesvesnih sen- canskih zena neposredno pre u maju odrzanih opstinskih izbora javno demonstrirala uz nemacke zarobljenike koji su boravili u gradu, za koje je opstepoznato kako su postupali po célom svetu sa miroljubivim stanovnistvom dok im je oruzje jos bilo u rukama. Te demonstracije lokalno svestenstvo je izricito odobravalo. Za njihov stav spram agrarne reforme je karakteristican sledeci slucaj: u VI kvartu su zamolili vernike da se mole za spas duse onih koji ucestvuju u dodeli zemlje. Sta drugo proistice iz toga do to da su pojedine licnosti crkve protiv agrarne reforme i potpomaganja sirotinje? 127 Isto tamo. 255
