A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Informisanja u vezi sa agrarnom reformom su izvrsena i u drugim naseljima u Potisju. Magyar Szó je o tome objavio reportazu 4. januara 1946, izkoje se vidi da je na konferenciji koja je odrzana u Martonosu ucestvovalo 400, a u Adi 200 zaintere- sovanih. Na njima su predstavljeni i raspravljeni nácin deobe i podnosenje zahteva za dodelu zemlje.115 I vojvodanska stampa na madarskom jeziku - koja je u potpunosti bila pod re- zimskim uticajem - ulozila znacajne napore na popularizaciji agrarne reformé, na njenom propagiranju. Jedan od najociglednijih primera za to predstavlja clanak koji se 6. januara 1946. - iz pera nepozantog autóra - pojavio na stupcima lista, a koji je predstavljao najkarakteristicnije agitpropovske odlike: „...Nova agrarna reforma ne poznaje polovicna resenja. Ona direktno i odlucno ostvaruje svoje ciljeve. Time sto oduzima zemlju od nezemljoradnika ona definitivno ukida eksploataciju siromasnog seljastva, vladavinu neproduktivnih kulaka i plutokrata, otvarajuci ujedno beskonacne Perspektive politickom, ekonomskom i kulturnom razvicu radnog naroda. Obezbedenje zemlje masama poljoprivredne sirotinje predstavlja danas najhitniji i najvazniji zadatak narodne vlade.” 116 Clanak istice da agrarnu reformu - shodno zamislima - treba zavrsiti do 1. marta 1946, „posto se preduslovi za prolecnu obradu zemljista, za obezbedenje poljoprivredne proizvodnje mogu obezbediti samo pravovremenim izvrsenjem agrarne reformé. U ovom vaznom poslu ne sme se ni [jednog] trenutka kasniti. - Iskustva pokazuju da je u pripremama za izvrsenje agrarne reformé iskrslo mnogo teskoca i propusta. To, medutim, ni izdaleka ne znaci da planove nije moguce ostvariti.”117 Autor clanka ukazuje na to da tokom sprovodenja pripremnih radnji povezanih sa agrarnom reformom narodne vlasti nisu bile na visini svog zadatka: u brojnim slucajevima su povrsno pristupile radu. Clanak je posebno istakao slucaj zemunskog sreskog narodnog odbora, gde su se prilikom pozivanja na odgovornost zbog kas- njenja pravdali time da nisu dobili uputstva i obrasce, iako su „... trazeni spisi bili pronadeni u fijoci pisaceg stola jednog referenta.”118 Clanak ukazuje: „...na celo onih nadlestava koja su merodavna za sprovodenje za- kona treba postaviti odgovorne, ozbiljne i agilne ljude, koji uvidaju da hitno izvrsenje deobe zemlje zahtevaju interesi drzave, interesi radnog naroda.”119 Docaravajuci dalje poteskoce sprovodenja agrarne reformé clanak istice da su „najveci i najopasniji” ometaci sami zemljoposednici: „Jadno i smesno, no ujedno 115 116 117 118 119 Na pragu izvrsenja agrarne reformé - A földreform végrehajtásának küszöbén. Magyar Szó, godina: III, 4. januar 1946. br. 3, str. 3. Ne moze se izigrati agrarna reforma jer zemljoradnici to ne dozvoljavaju - Nem lehet kijátszani az agrárreformot, mert a földmunkások nem engedik. Magyar Szó, godina: III, 6. januar 1946. br. 5, str. 4. Isto tamo. Isto tamo. Isto tamo. 251
