A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
gnusno reaguju ovi podli izdanci kulastva, obogaceni advokati i spekulantski ve- leindustrijalci na agrarnu reformu. Oni cine sve na svetu samo da i nadalje spasu njihovo bogatstvo i iz pomocnice-ruke vlade izbiju veci komád hleba koji je pruzen sirotinji. Za neverovati je da bi mogli postojati ljudi koji bi poverovali, na primer, subotickom veleindustrijalcu Vilmosu Konenu, Kemenjiju, koji je vlasnik 102 jutra zemlje i sencanskom advokatu dr Vilmosu Dojcu, koji je do sada bio neograniceni gospodar 200 masnih jutara, u to da su se oni vazda bavili zemljoradnjom, a da su veleindustrija i advokatska karijera predstavljali tek »skromno« sporedno zanimanje kojim su se, sirotani, bavili u svojim dokolicarskim, praznim casovima!”120 Clanak prikazuje raznoliku praksu „kulaka” kojom nastoje da „sabotiraju” agrarnu reformu: oni ne prijavljuju svoje nekretnine koristeci to sto ni u gruntovnicama nije sasvim tacna evidencija o vlasnistvu. S druge strane: „Ovi zabludeli dementi, medutim, zaboravljaju da je sam narod, interesent nadnicar, ili sitni seljak najbolji katastar, jer niko bolje od njih ne poznaje atar, razdeobu zemlje. Vlastelini i kulaci uzalud spekulisu: na javnim raspravama ionako ce se sve rascistiti.”121 Prema piscu clanka zemljoposednici pokusavaju cak i da rasprodaju svoje ze- mljisne posede, zivotinje, poseku sume, te zato: ,,...sa povecanom paznjom treba da kontrolisemo inventar krupnih gazdinstava.” Kao i sledece: „Radni narod ne sme da dozvoli da sa kulackih salasa neopravdano nestane ma i jedan klin, da se stog smanji za ma i jedna jedina kola slame! Imovinu kulaka, poljoprivrednu opremu salasa, stocni fond i hranivo pocev od sada treba kontrolisati kao pokretnosti i nepokret- nosti koje su vec predmeti narodne svojine. Narodnim vlastima treba prijaviti ma i najmanju zloupotrebu! Radni narod treba da zna: kulaci ce preduzeti sve kako bi postavili prepreke pred napredak. Svaki poljoprivredni radnik i sitni seljak deluje u svom interesu alco vodi bespostednu bitku protiv njegovih dosadasnjih gospodara i eksploatatora! Treba nemilosredno poraziti neprijatelje radnistva koji jos uvek nisu odustali od toga da jasu za vratom naroda!”122 Clanak ukazuje na ulogu crkve koja takode nastoji da „sabotira” agrarnu reformu, a posebno istice stetnost pastirskog pisma. Pokusaj duhovnika da sacuvaju, te even- tualno uvecaju imovinu crkve, on figurativno predstavlja ovako: „Ako se narodnoj svojini ne moze prici na velika vrata, pokusace se na mala vrata. Pokucali su izvesni duhovni oci kod narodnih vlasti i skromno predocili: ne bi li mogla njihova crkvena opstina dobiti zemlju od eksproprisanih nekretnina, jer ono sto ona ima to je, dabo- gme, njima jako malo. Prirodno je da ce ovi dusebriznici i ubuduce naici na zatvorena vrata, jer je zakón o agrarnoj reformi zakón radnika-bezemljasa, a ne popova.”123 Clanak ukazuje i na znacaj popularizacije agrarne reforme medu agrarnim inte- resentima: „Nase narodne vlasti i nasa antifasisticka udruzenja do sada su veoma malo paznje posvetili popularizaciji deobe zemlje. U subotickom srezu se do 28. decembra prijavilo 120 Isto tamo. 121 Isto tamo. 122 Isto tamo. 123 Isto tamo. 252
