A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Mesni narodni odbori su nakon stupanja Zakona na snagu imali 20 dana da sastave primarne biracke spiskove. U smislu cl. 4 Zakona o birackim spiskovima narodna vlada Srbije je 23. avgusta 1945. donela odluku o tome kője ce te organizacije - kője su delovale tokom rata - biti proglasene za neprijateljske.28 To je bilo potrebno zbog toga da bi se znalo od koga se biracko pravo moze oduzeti. íz odluke se nedvosmisleno ispostavlja da su pored nemackih i madarskih orga- nizacija „na tápét” dospele i organizacije drugih nacija: sa hrvatske strane ustaske organizacije i oruzane formacije, kao i domobrani - hrvatsko domobranstvo, a sa srpske strane Ljoticevske i Nedicevske oruzane formacije, cetnici Draze Mihajlovica, kao i organizacije i oruzane formacije Albanaca i Muslimana kője su saradivale sa okupatorima. Na teritoriji Vojvodine neprijateljskim su proglasene sledece madarske organizacije: > Partija strelastih krstova; >■ Imredijevska Partija madarske obnove; > Turanski lovci; > Vojvodanski madarski opsteprosvetni savez; > Banatski madarski opsteprosvetni savez. Nakon pojavljivanja öve odluke sírom drzave je u svim naseljima - pa tako i u Backoj i Banatu - na mitinzima raspravljano o tome komé ne pripada biracko pravo, odnosno od koga ce ono biti oduzeto. Novosadski Magyar Szó - koji je tada vec zvanicno bio dnevni list na madarskom jeziku Narodnog fronta Vojvodine - je 27. septembra 1945. objavio sledecu reportazu iz banatskog Potisja: „U svim mestima Novoknezevackog sreza odrzane su masovne konferencije, na kojima je raspravljano o izborima i zakonu o birackom pravu. Stanovnistvo se na konferencija- ma pojavilo u lépőm broju, sto najbolje potvrduje interesovanje sirih narodnih slojeva spram izbora koji treba da se odrze u bliskoj buducnosti. Narod je iskazao gotovost da svojim glasom ojaca poverenje polozeno u narodnu vlast i Narodni front. Narocito je bilo veliko zadovoljstvo stanovnistva na konferencijama prilikom raspravljanja o birackim spiskovima, kada je ustanovljeno da ce glasacko pravo biti oduzeto od eko- nomskih i politickih saradnika okupatora. Na podrucju novoknezevackog sreza su pred sresku izbornu komisiju izneti slucajevi 164 lica, koja ce ustanoviti da li doticni imaju pravo glasanja. Narod je protiv njih podigao tuzbu i svi su bili rukovodioci ili aktivni clanovi raznih fasistickih organizacija. Narod je u podjednakoj meri raskrin- kao Srbe i Madare i osudio i one koji su ekonomski saradivali sa okupatorima. U Sanadu je glasacko pravo oduzeto Arsenu Srdicu, cuvaru banjickog logora. U Növöm Knezevcu je glasacko pravo oduzeto od sledecih poznatih neprijatelja: Terzin Gruje, 28 Odluka Narodne vlade Srbije o organizacijama koji su u smislu cl. 4. Zakona o biraikim spiskovima oglasene za neprijateljske. Sluzbeni glasnik Srbije, 1945. br. 27. 231
