A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

> svi clanovi okupacionih vojnih formacija i njihovi domaci pomagaci koji su se trajno i aktivno borik protiv Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske Armije i Jugoslaviji saveznickih armija;

> clanovi Kulturbunda, clanovi italijanskih fasistickih organizacija i clanovi njihovih porodica, ukoliko nisu bili u stanju da dokazu da su ucestvovali u antifasistickoj i narodnooslobodilackoj borbi;

> osobe kője su bile aktivni rukovodioci ili istaknuti clanovi ustaskih, cetnickih, Nedicevih i Ljoticevih formacija, Bele i Piave garde, ili drugih slicnih kvislinskih organizacija i grupa u drzavi ili inostranstvu kője su saradivale sa okupatorima i njihovim pomagacima, kao i onim osobama kője su vrsile slicnu delatnost;

> osobe kője su obavljale politicku ili policijsku sluzbu kod okupatora ili kvislinga;

> osobe kője su dobrovoljno i samoinicijativno u cilju potpomaganja neprijatelja stavile istom na raspolaganje svoja vojna i privredna sredstva;

> osobe kője su na osnovu sudske presude izgubile svoju gradansku cast, odnosno politicka ili gradanska prava u periodu na koji se presuda odnosi;

>• osobe pod starateljstvom.

Zakón je propisivao da se odredbe nabrojane pod stavkama 2 - 7 ne primenjuju na osobe za kője se ispostavi da su ucestvovale u pomenutim organizacijama ili vojnim formacijama pod prinudom, ili samo figurativno, sa ciljem da okupatorima i njihovim pomagacima nanesu stetu, kao i u slucajevima onih osoba kője su se prikljucile narodnooslobodilackom pokretu ili ga pomagale.

Vlade republika-clanica su u saglasju sa saveznom vladom precizno odredile kője organizacije, ustanove i grupe spadaju medu one kője su navedene u tackama 2-4 clana 4 Zakona.

I iz ovih stavki Zakona se vidi da komunisticka vlast prilikom definisanja neprijatelja nije pravila razliku medu nacijama.

Clan 5 zakona govori o tome da su biraci zavedeni u biracki spisak u mestu stal- nog boravista, te da njihovo biracko pravo mogu ostvariti samo u mestu stalnog prebivalista.

U biracki spisak su u odnosu na pojedine osobe uvrsteni sledeci podaci: prezime i ime, ime oca, mesto i datum rodenja, pismenost, adresa i nacionalnost.

U okviru sreskih i gradskih narodnih odbora oformljene su komisije, ciji je zadatak bio da kontrolisu i ratifikuju biracki spisak koji su sastavili mesni narodni odbori. Pored toga, oni su u prvom stepenu odlucivali i po zalbama. Clanovi komisije bili su sudija sreskog suda, clan sreskog narodnog odbora i clan onog mesnog narodnog odbora na ciju se teritorijalnost spisak odnosio. U pojedinim srezovima bilo je oformljeno onoliko komisija koliko je mesnih narodnih odbora pripadalo odnosnom srezu.

U smislu cl. 17 Zakona osobe koje su bile izostavljene ili neevidentirane imale su mogucnost podnosenja zalbe, koju je komisija koja se bavila birackim spiskom trebala da oceni u roku od 5 dana. Apelacija protiv odluke komisije mogla se podneti Sreskom narodnom odboru, koji je na raspolaganju imao 5 dana za donosenje odluke.

230