A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
sa radom 20. oktobra 1944. To je prakticno znacilo da su vojni organi na podrucju svoje nadleznosti raspolagali neogranicenom vlascu. Period vojne uprave komunisticka vlast je iskoristila za to da se obracuna sa svojim stvarnim ili pretpostavljenim politickim, ideoloskim i klasnim neprijateljima, bez obzira na njihovu nacionalnu ili konfesionalnu pripadnost. U ovom periodu je pored masovne likvidacije osoba proglasenih za „ratne zlocince” red dosao i na proterivanje madarskog stanovnistva iz Sajkaske, internaciju i zatva- ranje preostalih Nemaca i delimicno Madara u koncentracione logore, mobilizaciju madarskih muskaraca u radnu sluzbu, odnosno prisilno regrutovanje u partizansku armiju. Vecina bukovinskih Sikuljaca koji su u Backu naseljeni tokom 1941. je zbog naredbe o evakuaciji morala da ode. Vojna uprava je funkcionisala do 15. februara 1945. U smislu sporazumakoji je sklopljen naostrvu Vis 7. marta 1945. je - jós pre zavr- setka rata - formirana mesovita prelazna vlada Demokratske Federativne Jugoslavije. Tito je postao premijer nőve vlade, zamenik premijera bio je gradanski politicar srpske nacionalnosti Milan Grol, dók je funkciju ministra inostranih poslova pák dobio Ivan Subasic. Gradanski politician su - jednim delom usled onemogucavanja njihovog rada, a drugim delom usled stanja diktature kője je vladalo u drzavi - pocev od avgusta 1945. postepeno istupili iz privremene vlade. Mandat privremene vlade je glasio do 11. novembra 1945. - do izbora za Ustavotvornu skupstinu. Drugi svetski rat je na teritoriji Jugoslavije zavrsen 15. maja 1945. Nakon rata nastupio je period konsolidacije drzave. Jugoslovenski komunisti su pod rukovodstvom harizmaticnog Tita u potpunosti drzali vojsku i policiju pod svojim uticajem. Njihov je interes bio da se sto pre docepaju i kompletnog politickog i privrednog upravljanja drzavom. U tóm duhu je AVNOJ u periodu od 7. do 10. avgusta 1945. odrzao svoje trece zasedanje, nakojem je sebe proglasio za privremenu nacionalnu skupstinu Demokratske Federativne Jugoslavije. Priprema izbora za Ustavotvornu skupstinu bila je najvazniji zadatak privremene nacionalne skupstine. U tóm je cilju 10. avgusta 1945. donet zakón o birackim spiskovima.27 Potreba za sastavljanjem spiska koji je pomenut u clanu 1 Zakona bila je potrebna zarad kontrolé birackog prava jugoslovenskih drzavljana na predstojecim izborima. Zakón je sastavljanje spiska za dato naselje poverio mesnom narodnom odboru. Shodno clanu 3 Zakona, birackim pravom je raspolagala svaka muska i zenska osoba koja je navrsila osamnaestu godinu zivota, pripadnici Jugoslovenske Armije, kao i svi bivsi clanovi narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije bez obzira na njihov uzrast. To je predstavljalo znacajan demokratski iskorak, posto u kraljevskoj Jugo- slaviji zene, oficiri i vojnici u sluzbi nisu imali pravo glasa. Clan 4 Zakona je odredivao od koga se oduzima biracko pravo. Biracko pravo nisu imali: > ministri koji su bili clanovi vlade u periodu izmedu 6. januara 1929. i 5. februara 1939. Izuzetak su predstavljali oni koji su se istakli u borbi protiv okupatora; 27 Sluzbeni list DFJ, 1945. br. 59. 229
