A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
U leto 1941. godine - nakon napada nemackih oruzanih snaga na Sovjetski Savez - sirom drzave je izbio ustanak predvoden od strane jugoslovenskih komunista, na cije je celo dospeo Josip Broz Tito. Narodnooslobodilacki pokret kojim je upravljao Tito imao je potrebu za politic- kim legitimitetom. Zarad politicke afirmacije opravdanosti sopstvenog postojanja 26. novembra je u bosanskom gradu Bihacu osnovano Antifasisticko vece narodnog oslobodenja Jugoslavije - uobicajenim imenom AVNOJ - kao najvisi reprezentativni organ narodnooslobodilackog pokreta. Dvadeset devetog novembra 1943. u bosanskom gradicu Jajcu AVNOJ je odrzao svoje drugo zasedanje, na kojem su donete sledece vazne odluke: > AVNOJ se konstituisao kao zakonodavno i izvrsno predstavnicko telo; > oformljen je Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije kao narodna revolucionarna vlada na cijem je celu stajao Tito; > kraljevska vlada u emigraciji je lisena reprezentativnog prava; > kralju Petru II je zabranjen povratak u zemlju; > nakon zavrsetka rata narod ce odluciti o tome hoce li drzava biti monarhija ili republika; > iskazana je namera o tome da Jugoslavia bude uspostavljena na demokratskim osnovama, kao zajednica ravnopravnih naroda. Na pritisak saveznika, koje je najmarkantnije reprezentovao engleski premijer Cercil, zainteresovane strane u razresenju jugoslovenskog pitanja su izmedu 14. i 16. juna 1944. odrzale pregovore na ostrvu Visu. Na pregovorima je Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije predstavljao Tito, dokjekraljevskuvladu u izbeglistvu reprezentovao njen premijer Ivan Subasic. Subasic je bio hrvatski politicar jugoslovenske orijentacije, koji je u periodu izmedu 1939. i 1941. bio imenovani ban banovine Hrvatske koja je postojala u okviru Kraljevine Jugoslavije. U smislu ovog sporazuma kraljevska vlada je priznala narodnooslobodilacki pokret pod rukovodstvom komunista. Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije se zauzvrat saglasio s tim da ce se odluka o drzavnom ustrojstvu Jugoslavije doneti tek nakon zavrsetka rata. Jedinice sovjetske Crvene armije i narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije su sredinom oktobra 1944. zauzele podrucje Banata i Backe. Na ponovo zaposednutim teritorijama su oformljeni narodnooslobodilacki odbori koji su sebi prigrabili vlast. Narodnooslobodilacki odbori su bili osobeni, revolucio- narni organi narodne vlasti, koji su vrsili ulogu drzavne vlasti. Narodnooslobodilacki odbori su vec od prvog dana svog delovanja formirali svoje oruzane formacije - tzv. Narodnu strazu - koja je koriscena radi odrzavanja javnog reda i sprovodenja mera donetih posredstvom narodnih odbora. Najvise jugoslovensko rukovodstvo je 17. oktobra 1944. donelo odluku u smislu kője je na teritoriji Banata, Backe i Baranje - sa privremenim karakterem, no najdalje do zavrsetka rata - uvedenavojna uprava. Zvanican zadatakvojne uprave predstavljala je „normalizacija” stanja na ovim prostorima. Jugoslovenska vojna uprava je pocela 228
