A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
poljoprivredu, V Odeljenje za finansije kojem su pripadali sekcija za racunovodstvo, sekcija za katastar, poreska sekcija finansijska straza i ubiraci pijacne mestarine, VI Odeljenje za narodno zdravlje sa Gradskom javnom bolnicom, VII Odeljenje za socijalno staranje sa sekcijom za stanove, VIII Odeljenje za gradevine i tehniku, IX Odeljenje za trgovinu i industriju sa popisivacima i sekcijom za snabdevanje. Prvog januara 1946. iz organizacione strukture Gradskog narodnog odbora izdvaja se Odeljenje za unutrasnje poslove i stavlja u nadleznost Ministarstva za unutrasnje poslove. U smislu Opsteg zakona o narodnim odborima21 je na sednici Gradskog narodnog odbora oformljeno Opste odeljenje. U okviru sencanskog Gradskog narodnog odbora su 8. decembra 1947. delovali sledeci odseci: 1. Odsekza privredu, trgovinu i snabdevanje, 2. Odsekza finansije, 3. Gradevinski odsek i odsek za saobracaj, 4. Odsek za prosvetu, 5. Odsek za poljoprivredu i sumarstvo, 6. Odsek za rád i radne odnose, 7. Odsek za komunalne poslove, 8. Odsek za socijalnu politiku i narodno zdravlje. Pored navedenih odseka Gradski narodni odbor imao je i Plansku komisiju. Shodno odredbama Opsteg zakona o narodnim odborima22, te uz uvazavanje odredbi Zakona o sprovodenju reorganizacije narodnih odbora23 ukinut je rad Izvrs- nog odbora. U smislu Zakona o narodnim odborima gradova i gradskih opstina24 je na sednici od 3. septembra 1952. formirano pet sekretarijata-. 1. Sekretariat narodnog odbora, 2. Sekretarijat za privredu, 3. Sekretarijat za komunalne poslove, 4. Sekretarijat za socijalni rád i zdravstvenu zastitu i 5. Sekretarijat za prosvetu i kulturu. Na sednici Narodnog odbora grada Sente koja je odrzana 29. jula 1953. usvojen je Statut narodnog odbora grada. II. OGRANICENJE B1RACKOG PRAVA U JUGOSLAVIJI POVEZANOG SA USTAVOTVORNOM SKUPSTINOM IZ 1945. Jedanaestog novembra 1945. sirom Jugoslavije su odrzani odlucujuci, izbori za Usta- votvornu skupstinu sprovedeni na nivou drzave, koji su - pojednostavljeno receno - odlucivali o tome hoce li oblik drzavnog uredenja biti monarhija ili republika. Nakon nemackog sestoaprilskog napada na Jugoslaviju jugoslovenski kralj Petar II i njegova vlada su emigrirali u London, te je tako drzava ostala bez politickog ru- kovodstva. Jugoslovenska kraljevska vojska je 17. aprila 1941. potpisala bezuslovnu kapitulaciju. Pukovnik jugoslovenske kraljevske vojske Dragoljub Mihailovic25 je odbio predaju i sa svojim odredom se povukao na Ravnu Goru26 u cilju pripreme ustanka protiv okupatora. 21 Sluzbeni list FNRJ, 1946. br. 43. 22 Sluzbeni list FNRJ, 1952. br. 22. 23 Sluzbeni glasnik NRS, 1952.br. 15. 24 Sluzbeni glasnik NRS, 1952. br. 29. 25 Mihailovic, Dragoljub (Ivanjica, 1893 - Beograd, 1946) general jugoslovenske kraljevske vojske, na- celnik generalstaba Jugoslovenske vojske u otadzbini, pocev od januara 1942. jugoslovenski ministar vojske. ÓZNA ga je uhvatila 1946. U krivicnom procesu koji je protiv njega vödén je osuden na smrt i pogubljen. 26 Visoravan u Srbiji na planini Suvobor. 227
