A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Prva etapa nőve politike, utemeljenje samoupravnog socijalizma, zbila se u godi- nama izmedu 1949. i 1953. Kao vesnika nőve koncepcije Skupstina je zakonom od 28. maja 1949. uvecala samostalnost Narodnih odbora (lokalnih odbora), dabi pocev od decembra 1949. u odredenim preduzecima bili uspostavljeni konsultativni rad- nicki saveti eksperimentalnog karaktéra. Na osnovu povoljno vrednovane drustvene recepcije (za pola godine je od izvorno planiranih 215 bilo formirano dobrano vise, 520 radnickih saveta) parlament je 26. juna 1950. usvojio Osnovni zakón o uprav- ljanju drzavnim privrednim preduzecima i visim privrednim udruzenjima od strane radnih kolektiva. Tadasnji Titov govor bio je prvi sveobuhvatniji ideoloski iskaz o növöm putu, a ovi ideoloski temelji (premda su samoupravni sistem i njegova pravna regulativa tokom decenija prosli kroz bezbrojne promene) su ostali na snazi sve do raspada Titove Jugoslavije. Po njima drzava tokom socijalistickog razvoja odumire, a táj proces treba da zapocne (sa izuzetkom vojnih funkcija) vec neposredno nakon preuzimanja vlasti i to ponajpre u ekonomiji, posto je smanjenje ekonomskih funkcija drzave i samo deo preobrazaja proizvodnih odnosa. Zbog toga radnici preduzeca treba da upraznjavaju funkcije javnog vlasnistva, odlucujuci posredstvom zakonskih okvira i izabranih radnickih saveta o planovima preduzeca, licnosti direktora i ko- riscenju neto-dohotka. Ovim drzavna svojina nad sredstvima za proizvodnju, koja predstavlja samo prvobitni, nizi oblik kolektivne svojine (odnosno u slucaju njenog trajnog opstanka osnovicu birokratske degeneracije) biva transformisana u visi oblik drustvene svojine. Prelazak na samoupravljanje je postepen, ali trajan proces, a njegov tempo uglavnom zavisi od nivoa kulturnog uzdignuca radnika i jacanja klasne svesti, a u jugoslovenskim prilikama konkretno zapocinje decentralizacijom upravljanja nad privredom i prenosenjem upravljanja nad preduzecima. Partija treba da preuzme rukovodecu ulogu „novog tipa”: ona treba da se koncentrise na politicki i ideoloski rád usmeren ka organizovanju i vaspitavanju radnika, a ne ka upravljanju drzavom, posto bi u slucaju iskljucivog bavljenja partije drzavnim aparatom neizbezno doslo do njenog srastanja sa birokratskom drzavnom masinerijom. Naredne bitne korake u transformaciji predstavljale su mere kője su bile usmerene na to, da za radnicko samoupravljanje u preduzecima stvore izvesnu samostalnost i manevarski prostor. Tokom 1950-51. ukinuta su granska savezna ministarstva, a upravljanje nad preduzecima je prebaceno u delokrug republika (kője su delimicno bile dalje decentralizovane), da bi zakonima od 27. i 29. decembra 1951. u znaku ideje trzisnog socijalizma bilo decentralizovano i planiranje, te liberalizovano utvr- divanje cena i nadnica. Opsti zakón o narodnim odborima od 1. aprila 1952. je sa ciljem jacanja lokalnih samouprava postavio osnove tzv. komunalnog sistema, dok je reformom Ustava od 13. januara 1953. zapoceto prilagodavanje visih (saveznih i republickih) drzavnih struktúra novoj ideologiji. U okviru toga je „zarad jacanja polozaja radnicke klase u vlasti” u svojstvu drugog veca skupstine formirano Vece proizvodaca, funkcije vlade prebacene su na Izvrsna veca (cime se zeleo afirmisati princip parlamentarne vladavine), a za Tita je uspostavljena funkcija Predsednika republike sa sirokim ovlascenjima. Ovim su polozeni oni u kasnijim decenijama tako osobeno mesoviti temelji jugoslovenskog sitema vlasti (jednopartijska diktatúra, predsednicki rezim, federalizam, kombinacija elemenata komunizma saveta i parla213
