Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE

Jugoslaviji drzao dovoljnim da prosledi vladi izvestaje koji su mu dostavljeni, a uz kője je prilozio samo propratno pismo kratke i neutralne sadrzine.12 13

Autori ovog zapisa su procenili broj zrtava na 50-60 hiljada. Jedna analiza od ra- nije, koja je za potrebe Ministarstva spoljnih poslova sacinjena 16. oktobra 1945. za pripreme pregovora o miru, procenila je broj zrtava na 40 hiljada, a u jednom doku- mentu koji je nastao u novembru mozemo procitati da su partizani „navodno” pogubili 20 hiljada Madara.

Kardinal Mindsenti je juna 1946. dostavio ministru spoljnih poslova Dendesiju anonimne izvestaje pod naslovom „Madarska sudbina u Juznim krajevima” („Magyar sors a Délvidéken”) i „Polozaj Madara u Jugoslaviji u pravom svetlu” („A Jugoszláviában élő magyarság helyzete igaz megvilágításban”), koji mu je licno dostavila jedna delegacija iz Vojvodine. Sastavljaci ovoga su procenili broj pogubljenih na 50 hiljada i izvestavali su o 30 hiljada deportovanih. Posebno su ukazali na pogubljenje Madara iz Bezdana, na deportaciju stanovnistva Curuga i Zablja i na tragicnu smrt subotickog nadzupana Antala Réka (Reök Antal). Kako u izvestaju mozemo procitati: „Dr. Antala Réka, bivseg subotickog nadzupana, su namamili i posle nekoliko nedelja su ga bacili sa balkona novosadske Banske palate. Urednika Dr. Jozefa Bognera su pogubili posle dugog mucenja. Zupnika iz Ruskog Sela (Torontáloroszi) je Titov Gestapo u podrumu pretukao na smrt, 84 godisnji zupnik iz Horgosa Janos Virág je stradao na mestu po- gubljenja, molskog zupnika Lajosa Vargu su kilometrima vukli zavezanog za kola, dók nije umro. Telő su mu posle toga masakrirali. Mosorinskog svestenika lstvana Kevesa su sa madarske teritorije silóm odveli u Növi Sad. ” 13 Doneli su vesti i o pogubljenju Madara u vrdnickom rudniku, kője su optuzili za sabotazu, spomenuli su i zloglasnu novosadsku „pijacu robova”. „U logoru se u 5 sati zorom postrojavaju posebno muc- karci i zene. U pola 6 stupaju ispred poslodavaca. Biraju ih i odvode. Dolaze i takvi poslodavci, koji traze samo devojke, zene. Ovi poslodavci su redovno iz redova jedne ili druge vojske. Strasno je veliki broj sifilisticara. Krajem aprila u zoru u pola 4 dosao je vojnik u logor u zensku spavaonu, izabrao je jednu devojku s tim, da mu je potrebna ‘samo za dva sata!’ Stvarno, u 6 sati se polumrtva doteturala. (...) Osvecene popove su mesecima koristili za ciscenje toaleta, za soljenje sirovih konjskih, govedih i svinjskih koza. Drzati misu, bolesnike snabdevati sakramentima (jer je to reakcionarna radnja), niti ici na ulicu nisu smeli. ”14 Dokumente sa ovim potresnim informacijama iz Ministarstva spoljnih poslova referent za Jugoslaviju Jozef Reks (Rex József), koji je kasnije postao sekretar beogradskog poslanstva, poslao je u kabinet premijera sa sledecom primedbom: „Sabravsi sve, polozaj Madara u Jugoslaviji nije sjajan, ali mo- ramo racunati da je mogao biti i mnogo gori.»15 Jedan kasniji zapis, koji je 20. oktobra

12 MOL KÜM XIX-J-1 -a-IV-109-198l/Bé-1946. kutija 55.

13 Isto tamo.

14 Isto tamo.

15 Isto tamo. Jozef Reks (1920-?) jugoslovenski komunista dospeo je u sastav Ministarstva inostranih poslova na pritisak Sovjeta u prolece 1945, posle je kao diplomata radio u madarskom poslanstvu u Beogradu 1947-1948. Povodom Rajkovog procesa uhapsen je i sa optuzbom za izdaju prvostepeno je osuden na dozivotnu robiju, kazna műje smanjena na 15 godina. Obnovom procesa 1955. osloboden je od optuzbe spijunaze i izdaje. Godine 1956. emigrirao je u Sjedinjene Americke Drzave. O njegovom delovanju de- taljnije vidi: A. Sajti Enikő: Egy kommunista káder a külügyben 1945-1948. Rex József. Forrás, 2009. július-augusztus. 89-109.

29