Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE
1946. sastavljen za premijera Ferenca Nada (Nagy Ferenc), spominje 30-35 hiljada zrtava.16 Informacije kője su poticale od rodaka, poznanika, odnosno od osoba kője su iz logora pobegle u Madarsku, ili su proterane iz Jugoslavije, ilegalnim putevima su dospevale preko strogo kontrolisane granice. Diplomatski kanali jós nisu funkcionisali, a veze iznedu dve drzave jós nisu bile uspostavljene. Do sada citirani dokumenti nedvosmisleno su potvrdivali da je madarska vlada od pocetka znala o represalijama protiv Madara, o pogubljenjima, o logorima, o iseljavan- jima, o prisilnom radu i prisilnoj mobilizaciji, o proteravanjima. Istovremeno, o broju zrtava dospevale su samo procene kője je bilo tesko proveriti, a öve brojke, kako smo videli, krétaié su se izmedu 60 i 20 hiljada. Vesti o odmazdama su stigle i do engleske i americke delegacije SKK (Saveznicka kontrolna komisija). Kako o tome mozemo da procitamo u dokumentu koji je nedavno dospeo na videlo, Englezi i Amerikanci su se u vise navrata interesovali po tóm pitanju kod duznosnika madarskog Ministarstva inostranih poslova, ali svaki put su dobijali odgovor da „zvanicno” néma informacija o retorzijama i da su informacije o tome „neproverene”. U jednom razgovoru koji je juna 1945. vödén „u prilicno prijateljskom tonu ” privredni rukovodilac jugoslovenske delegacije pri SKK, Gavrilovic, uveravao je Ministarstvo inostranih poslova o tome da „ u Backoj nikakvih pogroma néma i nije bilo protiv Madara. ” Kako je rekao: „samo su iz dve opstine, iz Curuga i Zablja masovno proterani Madari, a i tamo iz sopstvenih interesa, zbog poznatih novosadskih dogada- ja. Madare grupisu u Zapadnu Backu koju su Svábé napustile, u Odzake, u Becej, itd. Bilo je rasprava narodnik sudova i usled toga je stvarno bilo pogubljenja, ali samo u onim slucajevima gde je potvrdeno ubistvo, pljacka, ili sudelovanje u novosadskim dogadajima. ” Jos je naglaseno dodao: „velika je sreca Madara, da je Tito dospeo na vlast, inace bi reakcija i osveta zbog novosadskih dogadaja bila uzasna. Uopsteno, Madari imaju vrlo dobru sudbinu... ” 17 Pre nekoliko godina je svetlost ugledala ona dokumentarna knjiga koja sadrzi zapisnike Saveznicke Kontrolne Komisije u Madarskoj izmedu 1945 i 1947.18 Ovi izvori svedoce o tome da represalije nisu bile na dnevnom redu SKK, mada su, kako vidimo, engleski i americki delegati imali informacije vezane za to. O represalijama protiv Madara nisu samo zvanicni krugovi imali saznanja, vec i preko rodaka, poznanika i sira javnost je odmah stekla saznanja o tome. Na to ukazuje memoár Dezea Suljoka (Sulyok Dezső), bivseg poslanika Partije malih posednika, kője je napisao u emigraciji, ali ga spominje u svom dnevniku i Jozef Gres (Grősz József) nadpiskup iz Kaloce. Pisac Dula Iljes (Illyés Gyula) 27. maja 1945. zapisao u svom dnevniku da je 30 hiljada Madara ubijeno u Juznim krajevima, a 5. juna je pák pisao o 16 MOL KÜM XIX-J-1 -k-Jugoszlávia - 16/b-1874/1946. kutija 22. 17 Isto tamo. 18 A Magyarországi Szövetséges Ellenőrző Bizottság jegyzőkönyvei 1945-1947. Szerk. Feitl István. Napvilág Kiadó, Bp., 2003. 30
